"СТРАШНО ЈЕ ОСТАТИ У ПАДУ": Празнина се попуњава сусретом

Људи су увек у искушењу, а чини се да су најчешће за време празника. Због тога се често питају да ли ће добити опроштај од Бога због својих грешака и лошег односа према најближима. Данијела је открила како на хришћански начин провести предстојеће празнике.Како хришћански треба провести празнике?- Раније ме је реч празник асоцирала на празнину, касније на прекид и паузу између обавеза, распуст и свакако успоравање времена. Када сам почела празнике у Цркви даславим, тада сам разумела да је празновати подвиг начин да се човек напуни садржајем,смисленим и јединим могућим, који не можете потрошити, који неће проћи, који јединоможе слављенички да се слави. Догађаји Цркве и календар Цркве препун је једног догађаја &ndash; сусрета Бога са људима. Празнина се попуњава и сусретом човека са човеком. Устајањемкада је време, по новом типику хедонизма за спавање, одлазак у сан када је невреме за прекидање славља и много тога још што човек &ndash; то сада зову интуицијом &ndash; осети, пре бихрекла вером. Да не заборави дан шта слави и кога, то ми је често на памети и када љутња ипометња настане, и када се домаћин унервози, и када нестане вина као у Јеванђељу, и кадапочне да тече, и када обиље хране остане, и када нестане, а сви смо и даље гладни. Суштински, нема празновања по мери човека који је гладан свет(г)а. Опет, не усуђујем седа критикујем било чији начин радости, јер ако и ми који желимо нешто друго дапоручимо или прво, по било ком редоследу, удаљићемо људе ако само знамо да упутимошта не треба. Видеће нас једном са великим хлебом и гладним испред нас, и пашће нашареч као и сваког другог човека, шта год да празнује. Али вреди се потрудити говорити штајесте догађај света и празник над празницима, упутити на оног који не може изневерити икоји слави човека непрестано &ndash; чак се и као Човек рађа. Ако то не дели празнину одпунине, тешко тржним центрима и другим центрима моћи &ndash; празниће се пунећи се.Фото: Ивана ТодоровићКако направити разлику између обичаја и сујеверја?- Започели смо разговор, мени се чинило, о Литургији, а сада се питам да ли сампоменула Литургију или је од обиља указивања на другог и другачијег, истог, а свог тонекако била шифра за празновање над празновањем. За све. Ту можемо пронаћи читавобогословље. То је место где остављамо обичајност и себе као обичне и постајемозаједница &ndash; Тело Христово. Ако смо тело Христово свака су-вера стаје, као и нашенесигурности, наше индивидуално тумачење обичајности и постојања. Предање је истосадржано у Литургији и читавомбогословљу, а неко их назива и обичајима. Од кварта докварта, традиције до традиције &ndash; обичаја колико и људи има. Тешко је одвојити нечијиодлазак на Литургију од нечијег сујеверја које је у вези са тим &ndash; којом ногом, куда, како,где прво, на који дан... којим даном и мноштво примера који никако да успокоје оног којитрага за утврђењем &ndash; вером. Али није за судити, посебно не за пресудити. Људи расту,мењају се, сазнају и нађу погрешиво, али непогрешивог Бога. Моје искуство са ђацима,родитељима, рођацима, комшијама јесте да их прво не осудимо, па онда саветујемо иучимо. У обичајима се сачувало доста приказа служби и Литургијских радњи. Достатрагова настајања и нестајања народа и пракси. Робовати било чему није добро. Газдоватинад туђом главом такође није добро. Ако Литургија говори &ndash; У миру изађимо &ndash; то значи дамирни и останемо. Сада када бих написала &ndash; и у љубави са свим другима, вероватно бинеко цео интервју назвао бајком. Али заблуда и замка је поверовати да је љубав међуљудима бајка &ndash; то је су-вера, сујеверје.Шта је то у празновању ново, што нам доноси ново доба?- Гледам на ово питање кроз конструкцију &ndash; ново доба. Мало ме уплаши сваки путкада га чујем, јер оно у нашем речнику подразумева много тога, а када оголите, делујеништа конкретно, па му је ту и жалац и помама. У скором разговору са младим људимакоји су тражили савет чујем девојку која изговара како мисли о свом духовном животу иразмишља којим путем и како, не желећи да је разне методе, покрети, корпорације,бизниси, учитељи анестезирају и отупе чула и одмогну јој да нађе веру &ndash; себе и Бога.Мора се признати да ново доба не гледа благонаклоно на тај савез Бога и човека. Мало јепроказан тај однос и застарео у односу на нов излог времена. Али историја не сме да сеигра и иде на сигурно, чува оног који је био и који су били, а ето места теологији и то ванизлога и метода да каже како и човек учествује у ономе како ће бити. Човек и Бог &ndash; поистинитој причи. По истинитом догађају који ће бити &ndash; ново је спасење човека од смрти.Све остало ново је старо, да смо богати, велики, здрави, весели, мали, паметни, болесни,умрли, рођени. Можда сада новим називамо ту лагодност да до свега дођемо брже, лакше,да лакше мењамо места становања, породице, па и цркве, веру, јер превазилазимо старо иудовољавамо новом, новом, новом добу. А како човек да се подмлади када га велича старисвет? Дакле и једном и другом треба Ново. Ко је Новост?Који је значај поноћне Литургије у цркви?- Нема важније и мање важне Литургије. Једна је Света Литургија. По црквеномрачунању времена, дан не почиње у поноћ већ са вечерњом службом која се служи уочитог дана. Сагласно са оним што пише у књизи Постања: и би вече и би јутро &ndash; Дан Први...други, трећи... тако да само служење Литургије у поноћ нема никакав посебан значај, штавише Литургија би требала да се служи у освит дана (а не по мраку), да би била у сагласју са сведочењем жена мироносица које, како стоји у Јеванђељу, врло рано дођоше наГроб и видеше камен одваљен од Гроба. А Литургија управо и јесте то &ndash; икона ВаскрсењаХристовог, општег васкрсења и другог доласка Христовог, јер она и почиње речимаБлагословено Царство Оца и Сина и Светога Духа. Литургија се служи, како помињемо упретходним одговорима, у времену овом, а како сведочимо није од овог времена. Код нассе уобичајило из практичних и многих других разлога и постала пракса (поноћна служба)у већим градовима посебно, али и у неким манастирима. Па сада, да не збунимо народ исат који је бољи и правилнији. Најправилније је доћи на Литургију када она бива, а бивакада се окупи заједница и будемо у њој. Онај који је први међу нама зна колико је сати.Фото: Ивана ТодоровићШта ако прекинемо пост за Нову годину?- Није страшно пасти у врлини, страшно је остати у паду и не дићи се. Славе и православни по различитим календарима и друге хришћанске заједнице и стварају забунудинамике поста. Делећи са њима град, простор, државу, посао, обичаје, поштујемо ињихове кућне трпезе које су некоме искушење, а неко опет и не примети да је различита одњегове. Просто &ndash; није гладан хране. Наћи Бога значи не престати да га тражиш &ndash; рекошесвети оци, па тако и постити значи не престати почињати.Најлакши начин да се суздржимо од лоших мисли током поста?Нема и иначе најлакших начина ни за шта, а посебно током било ког подвига кадага узмете на себе. Заорати њиву &ndash; сто ствари и помисли и псовки ће домаћин до убирањаплода изрећи и погрешити, потући се и помирити. Сада поменуто анестезирање човека ицивилизације могло би какав излазак из себе понудити или сан. Нема те анестезије којамислима може задати ток. Може променити за тренутак подлогу по којој ходамо, али пут јету. Могу да кажем шта је најтеже, а чврсто верујући да је то пут који једном лакшипостане. Човек је заорао тежи начин, али иде ка добру.Најлакши начин да се суздржимо од лоших мисли током поста?- Нема и иначе најлакших начина ни за шта, а посебно током било ког подвига кадага узмете на себе. Заорати њиву &ndash; сто ствари и помисли и псовки ће домаћин до убирањаплода изрећи и погрешити, потући се и помирити. Сада поменуто анестезирање човека ицивилизације могло би какав излазак из себе понудити или сан. Нема те анестезије којамислима може задати ток. Може променити за тренутак подлогу по којој ходамо, али пут јету. Могу да кажем шта је најтеже, а чврсто верујући да је то пут који једном лакшипостане. Човек је заорао тежи начин, али иде ка добру.БОНУС ВИДЕО:

"СТРАШНО ЈЕ ОСТАТИ У ПАДУ": Празнина се попуњава сусретом

Ваш коментар

Нема коментара