Ako bude osnovana, enklava za islamski sufijski red bila bi jedna od najmanjih država na svetu i imala bi svoju administraciju, ali bez poreza ili policije, dok po Raminim rečima, ne bi osporila suverenitet Albanije, preneo je Rojters.
- Istorija Bektašija je sama po sebi impozantan poziv da sveto sedište Svetskog centra Bektaši dobije status sličan kao Vatikan - rekao je Rama.
On je kazao da će simbolična država biti "bez zidova, bez policije, bez vojske, bez poreza i drugih atributa" i da će biti "duhovna država".
Foto: Profimedia
Rama nije izneo detalje o tome kada namerava da sprovede takvu nameru, dok bi u isto vreme i albanski parlament morao da odobri plan.
Osnovan u Otomanskom carstvu u 13. veku kao izdanak Sufizma, Bektaši red je imao sedište u Albaniji od 1929. godine, nakon što je njegovo praktikovanje zabranjeno u Turskoj pod njenim predsednikom Kemalom Ataturkom.
Pročitajte još
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Rama je prošle godine rekao da Albanija planira da stvori državu u istočnom delu glavnog grada Tirane, kao duhovni centar za Bektašije, koji su rasuti po regionu, kao i u Albaniji, gde po podacima poslednjeg popisa, čine oko 10 odsto stanovništva.
Govoreći na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija 2024. godine, najavio je plan o uspostavljanju suverene mikrodržave za islamski sufijski red Bektaši, koji pripada šiitskim muslimanima, u Tirani.
Taj potez naišao je na pozitivne reakcije unutar reda, ali i na određenu dozu skepticizma. U svom obraćanju Rama je citirao Majku Terezu, poznatu etničku Albanku i dobitnicu Nobelove nagrade za mir, ističući da "nismo svi sposobni za velike stvari, ali možemo raditi male stvari s velikom ljubavlju".
Govoreći na Generalnoj skupštini UN-a, Rama je rekao da će suverena enklava, koji će biti osnovana po uzoru na Vatikan, sedište Rimokatoličke crkve u Rimu, "biti novi centar umerenosti, tolerancije i mirnog suživota."
Foto: Profimedia
Besnik Sinani, naučnik u Centru za muslimansku teologiju na Univerzitetu u Tibingenu i suosnivač Instituta Konak sa sedištem u Tirani, za Dojče vele kaže da je odluka "slučaj savremenog religijskog inženjeringa bez presedana".
- Trenutno albanska vlada nije ponudila nijedan uverljiv argument za opravdanje takvog poteza - kaže za DV.
Albert Rakipi, predsednik Albanskog instituta za međunarodne studije, ističe da ovo pitanje nije nešto o čemu bi vlada trebalo da odlučuje nasumično.
- Iako ne govorimo o uspostavljanju države u klasičnom smislu – s definisanom populacijom, teritorijem i odgovarajućim institucijama kao što su vojska, policija, birokratija , sudovi i poreska uprava – konačna odluka biće u rukama parlamenta - rekao je.
Rakipi je dodao da mnogi važni aspekti vezani za spoljni suverenitet još uvek nisu razjašnjeni, a postoji i nesigurnost oko toga kako će se suverenitet te enklave priznati. Član 1(2) albanskog Ustava navodi da je "Republika Albanija jedinstvena i nedeljiva država." Za promenu toga potrebna je izmena Ustava, koja bi trebalo da bude odobrena većinom od 94 glasa, ili dve trećine svih zakonodavaca u parlamentu.
Albanija se dugo smatra zemljom verske harmonije i tolerancije. DŽamije i crkve često se nalaze u bliskoj blizini jedne druge, a međuverska vjenčanja su dobro prihvaćena unutar albanskog društva. Prema popisu iz 2023. godine, oko 50% od 2,4 miliona stanovnika Albanije su muslimani. Većina su sunitski muslimani, dok oko 10% muslimana pripada zajednici Bektaši. Rimokatolici i pravoslavni hrišćani čine većinu ostatka stanovništva.
Foto: Profimedia
Rakipi ne misli da će to imati negativan uticaj na ravnotežu, razumevanje i harmoniju između verskih zajednica u Albaniji jer, kaže, zajednica Bektaši istorijski služi kao most jedinstva i saradnje između muslimana i hrišćana. Ali, za razliku od Rakipija, Muslimanska zajednica Albanije izjavila je da smatra ovu inicijativu "opasnim presedanom za budućnost zemlje" i naglasila da je ona jedini službeni predstavnik islama u Albaniji.
Besnik Sinani smatra da će plan uticaj na odnos između religija u Albaniji, jer, kako kaže, ne postoji trenutna situacija u zemlji koja bi opravdala takvu odluku.
- Tvrdnja da će ova pretpostavljena država Bektaši pozitivno uticati na klimu tolerancije u regiji je neutemeljena. Ako se realizuje, veroatno će poremetiti istorijske aranžmane odnosa između religije i države u Albaniji, koji su uspostavljeni na viziji otaca osnivača albanske državnosti, od kojih su mnogi bili Bektašiji - rekao je Sinani za Dojče vele.
Brojni stručnjaci zabrinuti su da bi taj potez mogao dovesti do toga da zemlja bude označena kao "islamska država". Ali, Albert Rakipi, koji je stručnjak za međunarodne odnose, naglašava da Albanija ne planira da uspostavi islamsku državu u svojoj prestonici.
Foto: Profimedia
- Izvesno je da islamska država predstavlja drugačiju stvarnost s teoretskog i praktičnog gledišta - rekao je i dodao:
- Nisu sve države čije su populacije muslimanske ujedno i islamske države. U islamskoj državi organizacijska ideologija za državu je religija, u ovom slučaju islam, a u većini slučajeva islam takođe služi kao organizacijska ideologija društva.
Još uvek nije poznato kada bi ovaj plan albanskog premijera trebalo da se realizuje.
- Ne može se zanemariti da je albanska vlada bila uključena u razne političke napetosti temeljene na religiji - rekao je Sinani.
- Albanija trenutno ugošćuje organizaciju koju je nekada SAD označio kao terorističku organizaciju, Mujahideen-e-Khalq, koja se zalaže za rušenje iranske vlade. Ugostila je članove Gulenovog pokreta, koji se smatra terorističkom organizacijom u Turskoj, kao i bivše zatvorenike Gvantanama koje američka vlada nije mogla da pošalje u njihove matične zemlj - istakao je tokom prošle godine.
Inače, red Bektašija ima dugu mističnu tradiciju u Albaniji. Ovaj sufijski red bio je popularan među janjičarima, elitnim vojnicima Osmanskog Carstva koji su uglavnom regrutovani iz hrišćanskih područja Balkana.
Sufijska vera ne prisiljava svoje sledbenike na poštovanje osnovnih načela tradicionalnog islama.
Međutim, tolerancija ih nije zaštitila od progona. Stotinama godina vernici su se nalazili pod pritiskom – bez obzira na to jesu li njihovi gospodari bili hrišćani, muslimani ili ateisti – što ih je navelo da se sele u susedne krajeve kao što su Kosovo i Metohija i Makedonija nakon osmanskog osvajanja Balkana u 14. i 15. veku.
Derviš Baba Mondi je trenutni duhovni vođa ovog reda. Sledbenici ga poznaju pod službenim titulom NJegova Svetost Hadži Dede Baba. Baba Mondi trebali bi da bude vođa Suverene Države Reda Bektašija. On kaže da će se odluke donositi s "ljubavlju i dobrotom". U intervjuu za Euronews 2018. godine izjavio je: "Biti Bektaši znači biti čovek. Svoju zajednicu smo izgradili na principima mira, ljubavi i međusobnog poštovanja."
Tim stručnjaka trenutno radi na zakonodavstvu koje će definisati suvereni status nove države unutar Albanije. Ramina vladajuća Socijalistička stranka takođe će morati da podrži ovaj projekt.
Baba Mondi izrazio je nadu da će Sjedinjene Američke Države i druge zapadne sile priznati suverenitet njegove države.
- Zaslužujemo državu. Mi smo jedini na svetu koji govorimo istinu o islamu i ne mešamo ga s politikom - rekao je za The New York Times.
Podsetimo, The New York Times je još tokom prošle godine pisao da će Edi Rama najaviti planove za suverenu mikrodržavu unutar glavnog grada Tirane, koja će slediti praksu Bektašijskog reda.
BONUS VIDEO:
