DONEO ODLUKU: Evo šta se dešava nakon smrti pape Franje i kako će izgledati SAHRANA

Papa Franja je u bolnici u kritičnom stanju, zbog čega su pokrenute pripreme za njegovu sahranu.

Neke vatikanske tradicije datiraju još iz vremena starog Rima.

Kako se potvrđuje smrt pape

Tradicionalno je posao komornika (višeg zvaničnika Vatikana) da potvrdi smrt pape. Trenutno tu funkciju drži kardinal Kevin Farel rođen u Irskoj.

Ako se tradicija ispoštuje, Farel će biti taj koji će ući u prostoriju sa telom pape Franje u njegovoj privatnoj kapeli i prozivati njegovo ime. To je ceremonijalni čin, jer će lekari potvrditi papinu smrt standardnim medicinskim sredstvima. Mit koji se često ponavlja kaže da komornik takođe nežno lupka papinu glavu srebrnim čekićem, ali Vatikan je to dugo poricao.

Kada papa ne odgovori, prema tradiciji, njegov prsten sa pečatom biva oštećen ili uništen, što označava kraj njegove vladavine, a papski stanovi se zapečaćuju. Komornik obaveštava Koledž kardinala, upravno telo visokih crkvenih zvaničnika, da je papa umro, pre nego što njegova smrt bude objavljena svetu.

Pročitajte još

PAPI OTKAZUJU BUBREZI: Oglasio se Vatikan - stanje kritično

10:28

OGLASIO SE VATIKAN: Poznato stanje papa Franje

09:22

Nove vesti iz Vatikana - evo u kakvom stanju je papa Franja

13:40

ŠALILI SMO SE,TO NIJE IZGUBIO... Meloni posetila papa Franju

17:53

Period žalosti

Papina smrt će izazvati devetodnevnu žalost poznatu kao "Novendiale", što je običaj iz perioda starog Rima. Italija takođe obično proglašava period nacionalne žalosti.

NJegovo telo biće blagosloveno, obučeno u svečanu odoru i izloženo u bazilici Svetog Petra, gde će ljudi odavati počast, uključujući strane zvanice i svetske lidere. Ranije je telo pape bilo izloženo na uzdignutoj platformi zvanoj katafal, ali aktuelni poglavar Rimokatoličko crkve je odlučio da pojednostavi obrede, pa će njegovo telo biti izloženo u otvorenom kovčegu bez pompe i raskošnosti.

U prošlosti se dešavalo da poglavari Rimokatoličke crkve budu balzamovani, a nekima su vađeni organi pre sahrane. Crkva u blizini fontane Di Trevi u Rimu čuva srca više od 20 papa u mermernim urnama.

U međuvremenu, Vatikan će ući u prelazni period koji se zove "sede vacante", što znači "mesto je upražnjeno", tokom kojeg se upravljanje crkvom privremeno predaje Koledžu kardinala, iako se ne mogu donositi značajnije odluke dok se ne izabere novi papa.

Sahrana

Papina sahrana će najverovatnije biti održana na Trgu Svetog Petra između četiri i šest dana nakon njegove smrti. Službu će predvoditi prvi čovek Koledža kardinala, trenutno 91-godišnji Italijan Đovani Batista Re.

Prema tradiciji, papa bi trebalo da bude sahranjen u vatikanskim pećinama, kriptama ispod bazilike Svetog Petra. Tu je sahranjeno skoro 100 poglavara, uključujući papu Benedikta, Franjinog prethodnika, koji je dao ostavku 2013. i umro 2022. godine.

Ali papa Franja je u intervjuu 2023. godine rekao da je odabrao baziliku Santa Marija Mađore u Rimu, jednu od njegovih omiljenih i najposećenijih crkava, kao svoje poslednje počivalište, što ga čini prvim papom u 100 godina koji će biti sahranjen izvan Vatikana.

Prethodni poglavari su sahranjeni u tri kovčega:

Jednom od čempresa
Jednom od cinka
Jednom od bresta

Ali papa Franja je naredio da bude sahranjen u jednom kovčegu, napravljenom od drveta i cinka.

Kada je Benedikt sahranjen, u njegovom kovčegu su se nalazili i novčići iskovani tokom njegove vladavine, kao i metalna cev u kojoj je bio umotan papirni svitak, nazvan rogito - dokument od 1.000 reči koji prepričava njegov život i vladavinu. Franja će verovatno biti sahranjen sa sopstvenim rogitom sa detaljima o svom životu.

Izbor novog poglavara

Dve do tri nedelje nakon papine sahrane, Koledž kardinala će se sastati u Sikstinskoj kapeli da održi konklavu, veoma tajanstveni proces izbora novog pape. U teoriji, svaki kršteni rimokatolik može biti papa, ali poslednjih 700 godina poglavar je uvek biran iz Koledža kardinala.

Ogromna većina poglavara dolazi iz Evrope. Papa Franja, rođen kao Horhe Mario Bergoljo u Argentini, prvi je poglavar koji je rođen van Evrope u poslednjih 1.300 godina.

Za razliku od redovne politike, kandidati za poglavara Rimokatoličke crkve ne vode otvorenu kampanju za tu funkciju.

Na dan glasanja, Sikstinska kapela, sa čuvenim plafonom koji je oslikao Mikelanđelo, je fizički zatvorena, a kardinali, koji su položili zakletvu tajnosti, zaključani su unutra.

Samo kardinali mlađi od 80 godina imaju pravo da glasaju. Oko 120 njih će u tajnosti glasati za novog papu, tako što će upisati ime na glasački listić.

Ako nijedan kandidat ne dobije potrebnu dvotrećinsku većinu, održava se još jedan krug glasanja. Može biti do četiri runde dnevno. Samit na kom je izabran papa Franja 2013. trajao je oko 24 sata i bilo je pet glasanja, ali proces može trajati duže.

Kada se glasački listići prebroje, oni se spaljuju u peći u Sikstinskoj kapeli, koju su unapred postavili vatikanski vatrogasci. Druga peć sagoreva hemikaliju šaljući dimni signal u spoljašnji svet: crni dim znači da novi papa nije izabran, beli dim znači da jeste.

Novi papa

Kada se papa izabere, predstavnik Koledža kardinala čita latinsku najavu "Habemus papam", što znači "Imamo papu", sa glavnog balkona bazilike Svetog Petra sa koje se pruža pogled na hiljade vernika.

Novoizabrani poglavar bira ime, najverovatnije u čast sveca ili prethodnika i oblači belu mantiju, izlazi na balkon da se prvo obrati javnosti. I time katolički vernici imaju novog vođu.

(Blic)