Pored velikog broja uloga i autorskih projekata, publika najviše voli njegovu seriju "Selo gori, a baba s češlja".
Gotovo pola veka je u ljubavi sa suprugom Milenom, a najponosniji je na svoju decu, ćerku Jelenu i sina Nedeljka, i svoje četvoro unučadi: Sofiju, Lenku, Aleksandra i Filipa.
- Rođen sam 24. septembra sušne 1953. godine u selu Medveđi kod Trstenika, kao drugo i jedino muško dete u seljačkoj porodici oca Miloša Bajića, majke Vere, deda Mirka i baba Savete. Pamćenje seže daleko, titra iznad seoskih zabrana i livada, ali uvek zastane u danu kad je moja sestrica Radmila, koja je imala samo 13 godina, napustila ovaj svet, bez greha i krivice. Odnela ju je, kao anđela svetlog lica i očiju, podmukla bolest kojoj tada nije bilo, a ni danas nema leka... - ispričao je Radoš u ispovesti za Kurir, prisećajući se svog odrastanja i smrti člana porodice.
Foto: ATA images/A. Ahel
- Pamtim, lica, suze, naricanje moje majke, vapaj oca... Sa sestrom Radmilom prvi put u svom veku stao sam pred magično oko foto-objektiva koji će me pratiti ceo život. Ni tada, a ni sada, nisam sasvim bio siguran koja je slika prava, "s ove" ili "s one strane", taj put od zaustavljenog trenutka do večne slike odredio je moj život. Tog dana, kad je čikica s francuskom kapom i "poaro" brkovima u našoj kući dočekan i poslužen kao najdraži gost, to nisam mogao znati, ali sam detinjom imaginacijom slutio da se u mraku foto-aparata dešava neka magičnost, da iz tame izlazi slika, kao što je život dolazio iz tame i tamo se na svom uviru vraćao - pričao je gluimac.
Radoš Bajić otkrio je nedavno gostujući na BN televiziji da njegovo ime u crkvenim knjigama nije Radoš.
Pročitajte još
- Kod nas je običaj da unuci dobijaju ime svojih dedova. Kod Srba postoje dva imena. Na krštenju je moje ime Živko, a onda mi je kum dao ime Radoš. Kod katolika je Radoš prezime. Poslednjih godina me raduje što ime deci daju po meni - kaže glumac.
BONUS VIDEO:
