Postoji više problema koji odlazak kod lekara za njih može pretvoriti u vrlo neprijatno iskustvo, od nepristupačnosti pojedinih objekata do nedovoljne obučenosti medicinskog osoblja.
- Nailazimo na problem da mnogi lekari i sestre ne znaju kako da odrade transfer iz kolica u krevet, neretko ne znaju šta je dizalica koja služi za transfer iz kolica, za toalet. Neretko ne znaju ni vrste invaliditeta tako da ne obraćaju pažnju da određena vrsta invaliditeta ne mogu primati određene anestezije (negde treba slabije a negde jače) – kaže Darko Ivić, predsednik udruženja Hendi centar “Koloseum” i nastavlja:
- Iz ličnog primera znam kada sam trebao da imam lakšu hiruršku intervenicju konstatovali su da je veliki problem da obezbede osoblje koje bi trebalo da vodi računa o meni, tj. pacijentu do oporavka, valjda misle da nam u ovakvim situacijama treba neki superbolničar ili super medicinska sestra koja je posebno zadužena za osobe sa invaliditetom, a posebno za pacijente koje nemaju invaliditet. Poražavajuće zar ne?!
Foto: D. N.
Ivić dodaje i da su zubne ordinacije često nepristupačne - uglavnom su na spratu ili u podrumu.
- Lekari i medicinsko osoblje uglavnom nisu obučeni za rad sa osobama sa invaliditetom. Nemaju strpljenja, a često u domovima zdravlja ne prave razliku između pojedinih dijagnoza, npr. Imao sam prilike da kažem da bolujem od mišićne distrofije a oni su rekli “dobro paraplegija” ne shvatajući i ne trudeći se da uoče razliku ove dve dijagnoze – objašnjava on.
Prema mišljenju Kristijana Šarca, situacija u ovoj oblasti ipak je bolja nego u nekim drugim.
- Kad je reč o zdravstvenoj zaštiti, situacija je bolja nego u drugim segmentima života. Lekari i medicinsko osoblje nisu dovoljno naviknuti, kao ni ostali. No, trud ne izostaje.
Lični asistent
Pomoć ličnog asistenta osobama sa invaliditetom može da obezbedi dostojanstveni kvalitet života, ali ova usluga u Srbiji nije uvek i lako dostupna.
- Usluge ličnog asistenta mogu pomoći da osoba normalno funkcioniše, pogotovo ako živi sama ili sa starim roditeljima. Puno znači mladima koji su na studijama jer bez asistenta bi bilo gotovo nemoguće otići do fakulteta i pratiti nastavu. U Srbiji je dostupno tako što postoji samo jedna agencija koja trenutno funksioniše na način kako mora da funkcioniše a to je stalna borba za angažovanjem novih asistenata koji su puni predrasuda zbog nedovoljnog informisanja i potrebnoj empatiji koja je neophodna za ovakav posao, niske plate asistenata jedan su od problema, sigurnost i način finansiranja od grada koji može da se prekine u svakom trenutku, a onda korisnici ostaju bez asistenta, a asistenti bez radnog mesta. Takođe je problem velika lista čekanja korisnika na dodeljivanje asistenata i sve to dovodi do razmišljanja za jednu ozbiljnu studiju. Da bi ova služba mogla da funkcioniše potrebna je saradnja sa sociolozima, defektolozima, psiholozima i organima vlasti - objašnjava Ivić.
Predsednica udruženja za pomoć mentalno nedovoljno razvijenih osoba MNRO Vračar, Milena Šćepanović, inače majka deteta sa invaliditetom, takođe deli mišljenje da lekari i medicinsko osoblje nisu dovoljno obučeni za rad sa invalidima, a dodaje da su i usluge vezane za psihološku podršku ovakvim licima gotovo nedostupne.
Naša sagovornica ističe da je položaj mentalno nedovoljno razvijenih osoba dodatno specifičan.
- To su osobe koje ne mogu same da se zastupaju i potrebno je omogućiti da budu vidljiviji u društvu. Neprepoznatljivi su na pri pogled, za razliku od telesnih i senzornih invalida. Potrebno je sagledati sve probleme i teškoće sa kojima se susreću i osobe i porodica. Da im se obezbede bolji uslovi života. Reše problemi – šta i gde, kuda posle smtri roditelja. Potrebno je da javnost upozna i te osobe i da oni imaju prava na dostojanstven život kao i zdrava populacija.
Foto: Promo
BONUS VIDEO:
