I danas je status ćirilice nezadovoljavajuć. Iako postoje određeni pomaci, ona je i dalje potisnuta u institucijama, medijima i obrazovanju. Crna Gora je istorijski ćirilična zemlja. Ćiriličnim pismom se na ovim prostorima piše od vremena Svete braće Ćirila i Metodija. Sve najvrednije što imamo napisano je ćirilicom. To je opšte mesto kada govorimo o identitetu Crne Gore. Prva štaparija na slovenskom jugu - prva srpska štamparija, Obodska, odnosno Crnojevića štamparija, štampala je knjige isključivo na ćirilici. I u Knjaževini i Kraljevini Crnoj Gori ćirilica je bila jedino pismo na kome je vođena sva administracija i javna korespondencija, a o stvaralaštvu da i ne govorimo.
Ovo u razgovoru za "Novosti" kaže potpredsednik Vlade Crne Gore za obrazovanje, nauku i odnose sa verskim zajednicama dr Budimir Aleksić (Nova srpska demokratija), koji podseća da srpski jezik u Crnoj Gori doživljava sistemsko potiskivanje.
Iako postoje pomaci, ovo pismo i dalje je potisnuto u institucijama, medijima i obrazovanju
Ovaj proces, nastavlja naš sagovornik, pogađa većinsku populaciju koja se tim jezikom služi, što predstavlja retkost u savremenim demokratskim društvima.
Foto: Vlada Crne GOre
- Srpski jezik, kao jezik najvećeg broja građana, ne može i ne bi smeo biti sveden na sporednu ulogu. Rešenje za ovo osetljivo pitanje ne leži u nametanju, već u iskrenom, stručnom i inkluzivnom društvenom dijalogu. Samo takav pristup može dovesti do stabilnog suživota i istinskog nacionalnog pomirenja. Važno je naglasiti i da borba za ravnopravnost srpskog jezika nije počela u bliskoj prošlosti, već traje od momenta kada je on potisnut ustavnim rešenjem koje ne odražava stvarno jezičko stanje, kako je pokazano u dva najnovija popisa stanovništva. Poštovanje demokratskih principa, uključujući i uvažavanje volje većine, nužno je za izgradnju pravednog i stabilnog društva. Nastavak politike isključivanja i negiranja ne može biti temelj za budućnost u kojoj će nove generacije odrastati u duhu poštovanja i saradnje.
Pročitajte još
Aleksić: "Ćiriličnim pismom se na ovim prostorima piše od vremena Svete braće Ćirila i Metodija"
Koliko danas zvanična politika brine o položaju ćirilice u Crnoj Gori? Svakako su vidljivi pomaci, ali šta još treba uraditi na afirmaciji tog pisma?
- Status ćirilice u obrazovnom sistemu, kulturnim institucijama, medijskoj sferi, državnoj administraciji i drugim oblastima, apsolutno je nezadovoljavajući, što je nedopustivo u državi koja je, kao što smo konstatovali, nastala na ćirilici. Nema nikakve sumnje da je potpuno prirodno, logično i neophodno ćirilicu suštinski izjednačiti sa latinicom. Niko ne traži ništa više! Marginalizacija ćirilice događa se na svim nivoima. Priča o izjednačavanju oba pisma za sada je samo deklarativna, ne i suštinska. Predstoji veliki posao na svim nivoima da do toga dođe, odnosno da se ispoštuje ustavna norma (član 13) koja eksplicitno glasi: "Ćirilično i latinično pismo su ravnopravni", a koja je u najdoslovnijem smislu - mrtvo slovo na papiru!
Ispravljanje nepravde je počelo
Očekujete li ustavne promene i da srpski jezik konačno postane službeni u Crnoj Gori, a ne kao do sada - u službenoj upotrebi?
- Lično ću učiniti sve što je u mojoj moći da do toga dođe. Preduzimamo niz konkretnih mera na tom planu i nadamo se da će se nepravda konačno ispraviti na korist većine građana Crne Gore. Međutim, podsetiću vas na reči predsednika Skupštine Crne Gore, Andrije Mandića, koji je nedavno izjavio da je reč o procesu koji traje i koji se ne može preko noći završiti, te da smo u fazi otpočinjanja jednog širokog društvenog dijaloga u Crnoj Gori po mnogim pitanjima, pa i po tom.
Brojne ustanove, pogotovo obrazovne, i dalje u svojim nazivima koriste latinicu. Imena najvećeg broja medija, ulica, bulevara, firmi i dalje su "pod latinicom".
- Dobro ste primetili. Upravo to što navodite jeste najbolji dokaz da je Ustavom ravnopravnost ćirilice i latinice zagarantovana, ali da mi tu ravnotežu ne vidimo u praksi. Kako sada stvari stoje, plašim se da bez dodatnih adekvatnih zakonskih rešenja i sprovođenja u pravo, postoji opravdan rizik da ćirilica postane retka i dovedena do kapije nestanka u Crnoj Gori. Ne bih rekao da je bolje stanje ni u regionu. Inicijative i pritisci javnosti i institucija ukazuju na mogući preokret, ali je potreban kontinuitet i zakonsko jačanje te pozicije.
Foto: Tošo Borković
Koliko Ministarstvo prosvete čini da se ispravi ova nepravda?
- Veoma malo. Nisam zadovoljan na koji način Ministarstvo prosvete, nauke i inovacija tretira ovu problematiku. Ne vidim da ima sluha za nju u ovom trenutku. Vezujući u praksi latinicu sa crnogorskim, a ćirilicu za srpski jezik, uterivači novog crnogorskog identiteta prinudili su Srbe i govornike srpskog jezika da se skoro u potpunosti okrenu ćirilici. Nema autora koji se drži srpskog jezičkog identiteta, a da svoje delo štampa latiniciom, kao i obratno. Tvrdnja da je latinica u praksi vezana isključivo za "crnogorski", a ćirilica za srpski jezik, odražava jednu realnu pojavu u kulturnoj i političkoj sferi Crne Gore, ali ta pojava nije lingvistički ili pravno utemeljena, već je rezultat političkih i identitetskih podela u društvu. Istorijski gledano, srpski jezik se koristio i na latinici i na ćirilici, kao što su to radili i veliki srpski pisci poput Iva Andrića, Branka Ćopića ili Meše Selimovića i Skendera Kulenovića, koji su štampali dela na oba pisma. Međutim, u uslovima jakih političkih tenzija i potrage za posebnim identitetom, pisma su simbolički obojena: ćirilica kao simbol srpstva, a latinica kao obeležje novog crnogorskog identiteta. To nije lingvistička nužnost, već rezultat kulturno-političkog pozicioniranja. Stoga, nije pitanje da li neko "sme" da objavi delo na latinici ako piše srpskim jezikom, već je stvar izbora, trenutne društvene klime i simboličke poruke.
Projekat promene identiteta
Potiskivanje ćiriličnog pisma iz državnih institucija i javne svesti, a danas je to gotovo svima kristalno jasno, deo je projekta promene identiteta Crne Gore, koji je provodio bivši diskriminatorski režim crnogorskih separatista - uveren je Aleksić. - Ustavna je obaveza izjednačiti ćirilicu i latinicu. To će istovremeno biti i povratak istorijskoj, crnojevićkoj i petrovićevskoj Crnoj Gori, i značiće obnovu njenog duha i tradicije. Verujem da je ovaj progon ćirilice samo trenutna, prolazna faza onih koji bi da se odreknu NJegoša, Marka Miljanova i LJubiše, a samim tim i suštinske Crne Gore i njenog čistog lica. Ni jedno nasilje ne može da se održi, ni jedan nasilan koncept ne može dati razultate, pa ni ovaj.
U zdravom društvu, poručuje Aleksić, oba pisma bi se koristila slobodno i bez straha od političke ili kulturne interpretacije:
- Ali, u društvu neslobode, diskrinimacije i svakojakih pritisaka na protagoniste srpskog jezičkog identiteta (a takvo društvo smo imali do 30. avgusta 2020) imali smo situaciju u kojoj su, kao što ste sasvim precizno kazali, uterivači novocrnogorskog identiteta bili prinudili srpske stvaraoce u svim oblastima da svoja dela štampaju isključivo ćirilicom, kako ih niko ne bi mogao identifikovati sa latinašima - pripadnicima crnogorskog ideološkog projekta koji su napravili radikalan otklon od ćirilice i celokupnog kulturnog i duhovnog nasleđa Crne Gore nastalog na tom pismu.
Veliša KADIĆ
