Milan Laća Radulović nedavno je izgubio majku, čuvenu hitmejkerku Marinu Tucaković, od koje je kako kaže nasledio samo ono najbolje.
Uz nju je naučio da piše najlepše tekstove, a danas se trudi da očuva Marinino delo pripremom knjige njene poezije i fondacijom za borbu protiv raka dojke pod njenim imenom. Kada se rodio, njegovi roditelji su već tada bili poznati, a Laža otkriva da li je to uticalo na njegovo vaspitanje. Foto: ATA images, Jutjub printskrin/NOVA VIDEO
- Od malih nogu za mene niko nije bio VIP osoba. Tako je i danas. Ne delim ljude na poznate i nepoznate, već na one koji mi prijaju ili ne prijaju. Za mene se odnos s ljudima zasniva na poverenju i ljubavi, bio neko slavan ili ne. Zapravo, jedine tri VIP osobe u mojoj kući su bili Marina, Miloš i Futa - kazao je on, pa otkrio koliko se razlikovao od starijeg brata Miloša koji je preminuo pre 13 godina:
- Miloš je bio sušta suprotnost meni. Bio je rođeni zavodnik, znao je da šarmira samo jednim gestom, pogledom, dok sam ja od onih koji se ponekad previše trude. Bio je mnogo socijalniji od mene i imao je tu neku lakoću postojanja, osvajao je ljude čistom energijom i lepotom. U stvari, on je bio mnogo autentičniji od mene kao sama pojava. Čim biste ga videli, odmah biste ga zapamtili.
Kako su Marina i Futa mnogo radili, Milan i njegov brat su odrastali uz baku i deku, ali i kućne pomoćnice.
- Rođen sam 1986. i pored mame, tate i brata pamtim još jednu osobu koja je i dan-danas u kući i radi kod nas. To je Dušanka, naša kućna pomoćnica i ministarka za veselje. I dalje je snažna i puna duha sa svojih 70 i kusur, zdrava, neuništiva, trostruko vakcinisana - kazao je on, pa se osvrnuo na baku i deku:- Što se tiče deda LJubiše, preminuo je dok sam bio prilično mali. Ostavio mi je biblioteku koju sam skoro u potpunosti sačuvao, čak i prvo izdanje "Ajvanhoa", njegov jedini prevod. Iz ugledne užičke porodice koja se nekada prezivala Tucović, bio je poliglota, radio u Privrednoj komori, pomalo se bavio i diplomatijom. Ono što mnogi ne znaju jeste da je zajedno s mamom koautor teksta pesme "Ta tvoja mund harmonika" - ispričao je Laća i dodao:
Pročitajte još
Foto: N. Fifić, Jutjub printskrin/ Tvrda Priča /Nešto Drugačije
- Baka Anica bila je poreklom iz Smedereva, iz predratne imućne porodice. Bila je izrazito lepa, one vrste lepote kao Ingrid Bergman. Pokušavala je da Miloša i mene dovede u red i u tome je uspevala. Ali svaki put kad bismo došli u njen stan, toplina njene ljubavi puštala nam je sve na volju.
NJemu i bratu ništa u životu nije nedostajalo.
- Apsolutno sve. LJubav, pažnju, igrice, garderobu... Možda previše slobode. Miloš i ja smo bili potpuno drugačiji, pa su nam i slobode bile drugačije. Kazni i zabrana nije bilo, bar ne rigorozno. Sećam se da nam je tata rekao kad smo krenuli u školu da je sad na profesorima da nas kažnjavaju i zabranjuju nam. Nisu uspeli. Tu smo brat i ja bili slični - nismo uzimali te autoritete za ozbiljno ni tri posto.
Od Marine i Fute je nasledio samo ono najlepše, a o negativnim stranama nije želeo da priča.
- Na majku sam povukao sposobnost da se adaptiram i preživim život. Da se borim, do kraja, za sebe, za ono u šta verujem i što me motiviše, iako se često mnogo više borim za druge. I humor, pre svega, koji ni majka ni ja nikad nismo gubili, čak ni u onim najcrnjim situacijama. Na tatu sam povukao upornost i pravdoljubivost. I lepotu, naravno (smeh).
Pre četiri meseca ostao je bez majke koja je bila ključna ličnost vašeg života, ali kako kaže, prokleti život nastavlja bez nje.
- Naravno da jeste. I uvek će biti. I naravno da prokleti život ide dalje. Ali idem i ja!
(24 sedam)
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
