Najmanje šest osoba poginulo je u pucnjavi u Jerusalimu, javili su izraelski mediji. Medicinske službe su prvobitno javile da je najmanje 15 povređeno, od kojih šest teško.
Napadači su koristili takozvani „Karlo“ – improvizovani automatski pištolj, često nazvan Karl Gustav, koji se godinama koristi u sličnim napadima, piše Tajms of Izrael.
Ovaj „Karlo“ je zapravo jeftin, domaće izrađen automat, napravljen u ilegalnim radionicama na Zapadnoj obali. NJegova popularnost među napadačima zasniva se na nekoliko ključnih karakteristika: jednostavna konstrukcija, niska cena i velika vatrena moć.
Ne zahteva sofisticiranu opremu; često su dovoljni bušilica, oprema za zavarivanje i pristup planovima koji se mogu naći na internetu.
„Karlo“ se obično pravi za municiju 9×19 mm Parabellum, ali postoje i primerci prilagođeni za druge kalibre kao što su .22 LR, .32 ACP, 9×18 mm, pa čak i 5,56×45 mm NATO, piše Jerusalim post.
Pročitajte još
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Konstrukcija često koristi okvire preuzete iz drugih modela kao što su Uzi ili M16.
Dizajn je jednostavan: oružje puca iz otvorenog zatvarača, sa otvorom za izbacivanje na levoj strani i ručicom za repetiranje na desnoj.
Spolja, „Karlo“ često izgleda kao loša imitacija pravog vojnog oružja – ponekad podseća na M16, ponekad na MP5 ili čak AK. Ova varijabilnost doprinosi utisku ozbiljnog oružja, iako je njegova preciznost veoma loša, a domet ograničen. Međutim, upravo ta kombinacija niske cene i jednostavne konstrukcije čini ga pristupačnim – prosečna cena na crnom tržištu kreće se od nekoliko hiljada.
Foto: Israel Defense Forces
Za izraelske bezbednosne službe, „Karlo“ predstavlja veliki izazov: teško ga je pratiti i zapleniti jer se proizvodi u malim, skrivenim radionicama, ponekad i u privatnim kućama. Iako je poslednjih godina otkriven veliki broj takvih radionica, problem nije nestao.
Današnji napad je još jednom pokazao koliko smrtonosno ovo oružje, iako improvizovano i nepouzdano, može biti kada se koristi protiv nezaštićenih civila.
Karlo je ostao toliko popularan jer zahteva malo mašinerije ili tehničkog znanja za proizvodnju, prema rečima N. R. Jenzen-DŽonsa, direktora Službe za istraživanje naoružanja (ARES), specijalizovane konsultantske kuće za tehničku obaveštajnu delatnost.
Bušilica, nešto opreme za zavarivanje i nacrti sa interneta su sve što je potrebno za stvaranje jednog od ovih potencijalno razornih oružja, što predstavlja pravi izazov za Izrael.
Foto: Profimedia
Karlo, kako je poznat, dobio je ime po mitraljezu Karl Gustav m/45, dizajnu koji je usvojila švedska vojska 1945. godine, a kasnije je korišćen po licenci u Egiptu, gde su se jedinice prodavale pod nazivima Port Said i Akaba.
Mehanika oružja je relativno jednostavna: kada se metak ispali, eksplozija oduva cevi, što izbacuje istrošenu čauru i automatski ubacuje sledeći metak u komoru.
Ali pored ovog jednostavnog dizajna, Karlo se može razlikovati i po izgledu i po radu. „Jedna od najčešće primećenih verzija dizajna 'Karlo' lako se razlikuje po uključivanju komercijalno proizvedenog pištoljskog rukohvata u stilu M4/M16 i upotrebi automatskog magazina za pušku Uzi kalibra 9x19 mm, napisao je Tajms of Izrael.
Ostali su očigledno napravljeni po uzoru na jurišne puške Hekler i Koh MP5 i jurišne puške tipa AK.“
Automatski puške „Karlo“ najčešće se koriste za sveprisutni pištoljski metak 9x19 mm. Postoje i primeri verzija koje se mogu koristiti za „druge kalibre, uključujući .22 LR, .32 ACP, 9x18 mm i 5,56x45 mm“. Koliko god smrtonosni bili, Karlosi nisu dobro oružje ni po jednoj tehničkoj metrici. To je veoma osnovni dizajn vatrenog oružja, sa ograničenom upotrebom. Često su oružje sa glatkom cevi, što znači da je njihova preciznost veoma ograničena, a domet veoma ograničen.
Foto: Profimedia
Da bi poboljšali preciznost i domet vatrenog oružja, već u 18. veku, oružari su počeli da „olučuju“ cevi, postavljajući žlebove sa unutrašnje strane koji su uzrokovali da se metak okreće dok izlazi iz orulja, proces koji je stabilizovao projektil i omogućavao mu da putuje dalje. Kao bacanje fudbalske lopte u američkom fudbalu. Međutim, oružje sa glatkim cevima nema to okretanje.
Dakle, kao i muskete iz prošlosti, da bi ih koristio, strelac mora da se približi meti.
Prednost ovih glatkocevnih topova je u tome što ne zahtevaju posebnu opremu potrebnu za stvaranje unutrašnjih žlebova u cevi, što ih čini jeftinijim i lakšim za proizvodnju.
Na primer, cev jednog od topova koji su u februaru korišćeni za ubistvo vojnika Hadara Koena navodno je poticala od komercijalno dostupne vodovodne cevi.
Foto: Profimedia
BONUS VIDEO:
