Zorana je pričala kako ju je očuh maltretirao i kako je bila u domu za nezbrinutu decu.
- Očuh me je maltretirao i tukao. Zato je moj mlađi brat uvek bio tu. Zato sam majku i mrzela, jer nikada nije stala iza mene, iza mene je stajao moj mlađi brat koji nije moj pravi brat. On je sad odrastao čovek, koji ima svoju porodicu. Dan kada sam se ja porodila, njegov otac je tada preminuo. Sve sam mu oprostila, nisam ja ta veličina koja treba da sudi - pričala je ona za Hajp.
"Bila sam u domu za nezbrinutu decu"
Foto: ATA images
- Bila sam u domu za nezbrinutu decu, najlepši period mog života. To su moje najlepše uspomene. Deca u domu su mahom najkvalitetnija deca, život u domu nije uvek kao "Sivi dom", već pun ljubavi, ali između dece, jer tu nema roditelja. Imala sam najbolju drugaricu i druga, oboje su pokojni. Žao mi je što sam se kasno vratila po njih. Imali su depresiju. Imaš ti tu i srećnih sudbina. Imala sam svoju sobu, svoj džeparac i tad sam volela da radim. I dan danas mi je lepo da imam toplu vodu.
Takođe, jednom je priznala da nije plakala kada joj je majka preminula.
- Kada je moja majka umrla, nisam plakala zato što je ona umrla, ja sam plakala jer sam izgubila nadu da ću imati mamu kakvu svako dete zaslužuje da ima. Mi smo se mesec dana pred njenu smrt ponovo spojile. Veličina čoveka je kada sve oprostiš.
Pročitajte još
BONUS VIDEO:
