Danima su dugi redovi ispred kovid ambulanti, ali i ispred privatnih laboratorija.
Mirjana Sarkić iz Udruženja privatnih laboratorija rekla je u Beogradskoj hronici da je danas situacija mnogo mirnija nego za vikend, kada su, ocenjuje, možda napravljene gužve zbog kraja raspusta i roditelja koji su hteli da se kontrolišu.
Smatra da su građani u privatne laboratorije najčešće dolazili zbog kontrola.
- Imam utisak da u privatnim laboratorijama nekako ne dolaze preventivno, ne dolaze sa simptomima, nego zbog kontakta ili da zaštite roditelje, odu na proslavu, tako da je to više neka pripremna kontrola, ali ima i onih koji se boje da su se razboleli - navodi Sarkićeva.
Koliko su testovi pouzdani
U privatnim laboratorijama rade se samo brzi antigenski testovi, dok se u javnosti postavlja pitanje njihove pozdanosti u odnosu na pi-si-ar.
Pročitajte još
Sarkićeva ističe da je pi-si-ar "zlatni standard" koji tačno detektuje virus, dok antigenski mogu u jedan do tri odsto slučajeva, što piše i u uputstvu za testove, da daju lažnu reaktivnost na neki drugi virus.
- Antigenski test uvek ima jedan do tri odsto mogućnosti da ima neku međusobnu kros-reakciju, smanjenu specifičnost - navodi Sarkićeva.
Osetljivost antigenskog testa zavisi, dodala je, i od trenutka kada se radi.
- Na samom početku bolesti on može da bude negativan - napomenula je Sarkićeva i navela da su imali slučajeve da je test jedan dan negativan, a sutradan pozitivan.
Zato uvek uz rezultat, ako neko ima simptome, pacijentu kažu da se javi doktoru ili da ponovi test za jedan dan, istakla je gošća Beogradske hronike.
Ističe da sve zavisi od koncentracije virusa koji je neko primio.
- Ako je neko primio visoku dozu virusa, taj antigenski test je pouzdano pozitivan - navodi Sarkićeva.
I testovi u privatnim laboratorima ulaze u ukupan zbir
Mirjana Sarkić je objasnila da i građani koji su testirani u privatnim laboratorijama ulaze u spisak testiranih ili pozitivnih koji se objavljuje svakodnevno.
- Privatne laboratorije koje rade antigenske testove su u obavezi svakodnevno da šalju izveštaje Ministarstvu zdravlja, gradskim zavodima i Republičkom zavodu. Matičnim brojem identifikujemo pacijente, uzimamo sve podatke i čitave spiskove šaljemo. Ti pacijenti ulaze u broj i pozitivnih i ukupno testiranih - napomenula je Sarkićeva.
O omikronu: Čak i rizični pacijenti imaju blagu kliničku sliku
Gošća Beogradske hronike se osvrnula i na omikron soj, ocenjujući da čak i rizični pacijenti imaju jako blagu kliničku sliku.
- Rizični pacijenti su oni koji imaju insuficijenciju pluća ili neke druge bolesti i to je stvarno utešno. Veliki broj ljudi ima blagu kliničku sliku, čak blažu od gripa - navela je Sarkićeva.
Upitana da li je ovo početak kraja korone, rekla je da lično misli i da bi volela da je tako.
(RTS)
