On je naveo da, ako haški sud ne postupi po ovom američkom zahtevu, ali i još dva - da obustavi istrage protiv izraelskih lidera u vezi sa ratom u Gazi, i da formalno okonča raniju istragu protiv američkih trupa zbog postupaka u Avganistanu, SAD bi mogle dodatno sankcionisati zvaničnike MKS, a moguće je i da uvedu sankcije samom sudu.
Sankcionisanje suda bi znatno eskaliralo američku kampanju protiv MKS, koji je dugo kritikovan od američkih zvaničnika, kako republikanaca, tako i demokrata, uz tvrdnju da sud narušava suverenitet SAD, navodi Rojters.
Vašington već saopštio zahteve članicama MKS
Zvaničnik administracije Trampa, koji je govorio pod uslovom anonimnosti, rekao je da je Vašington svoje zahteve već saopštio članicama MKS, uključujući saveznike SAD, a takođe su ih preneli i samom sudu. SAD nisu član Rimskog statuta koji je 2002. uspostavio MKS kao sud poslednje instance sa nadležnostima za procesuiranje šefova država.
Foto: Profimedia
Ovaj zahtev i pretnja nastavkom američke kampanje sankcija prema sudu ranije nisu objavljivani.
Sudije MKS izdale su prošlog novembra naloge za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, bivšeg izraelskog ministra odbrane Joava Galanta i lidera Hamasa Ibrahima al-Masrija zbog navodnih ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti tokom sukoba u Gazi.
Pročitajte još
U martu 2020. tužioci su otvorili istragu u Avganistanu koja je uključivala moguće zločine američkih trupa. Od 2021. sud je smanjio prioritet istrage u vezi sa ulogom SAD, ali formalno nije okončao postupak.
Foto: Profimedia
Da bi primorao tribunal da odustane od ovih optužbi, SAD su ranije ove godine uvele sankcije devetoro zvaničnika MKS, uključujući sudije i tužioce. Međutim, nisu uvele sankcije samom sudu kao instituciji, što bi ozbiljno omelo njegov rad.
"Postoji zabrinutost za 2029. godinu"
"Postoji sve veća zabrinutost… da će 2029. MKS obratiti pažnju na predsednika, potpredsednika, sekretara za rat i druge, i pokrenuti protiv njih postupke. To je neprihvatljivo i nećemo dozvoliti da se to dogodi", rekao je zvaničnik.
Bela kuća nije zasad komentarisala ove navode.
Svaka promena Rimskog statuta da bi se zadovoljili američki zahtevi bila bi spora i teška, jer zahteva odobrenje dve trećine država koje su ratifikovale statut.
"Izmene Rimskog statuta su u nadležnosti država članica,“ navodi služba za odnose s javnošću MKS, koja govori u ime suda i njegovog predsedništva. Nisu komentarisali pitanje da li se Vašington obratio za imunitet za Trampa.
Sankcije primenjene na sud kao instituciju mogle bi uticati na osnovne dnevne operacije, uključujući isplatu zaposlenih, pristup bankovnim računima i rutinskom softveru na računarima.
(Rojters)
BONUS VIDEO:
