U obrazloženju uredničkog kolegijuma navodi se da je ona prva žena na toj poziciji, koja je odgovorna za zakonodavstvo koje utiče na više od 450 miliona Evropljana.
Na drugom mestu na listi je predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard, na trećem premijerka Japana Sanae Takaiči, koja je ujedno i prva žena na toj poziciji.
Na četvrtom mestu je premijerka Italije Đorđa Meloni, na petom predsednica Meksika Klaudija Šajnbaum, a među prvih 10 su i izvršna direktorka kompanije DŽeneral motors Marija Bara i izvršna direktorka tehnološke kompanije "Siti" DŽejn Frejzer.
Foto: Profimedia
Magazin je u 100 najmoćnijih žena svrstao i izvršnu potpredsednicu i finansijskog direktora kompanije Majkrosoft Emi Hud, generalnu direktorku MMF-a Kristalinu Georgijevu, predsednicu i operativnu direktorku kompanije SpejsEks Gvin Šotvel, pop pevačicu Tejlor Svift, ministarku finansija i koorporativnih poslova Indije Nirmalu Sitharaman.
Foto: Profimedia
Na listi su i medijska ličnost Opra Vinfri, kopredsedavajuća kompanije Volt Dizni Dana Valden, britanska ministarka finansija Rajčel Rivs, izvršna direktorka kineske kompanije JD.com Sendi Ran Su, predsednica NJujorške berze Lin Martin, izvršna direktorka Vodafona Margerita Dela Vale, glavni direktor za sadržaj platforme Netfliks Bela Baharija.
Pročitajte još
U 100 najmoćnijih žena svrstane su i izvršna direktorka Foks njuza Suzan Skot, finansijska direktorka grupe Dojče foks Melani Krajs, javna ličnost i preduzetnica Kim Kardašijan, premijerke Konga Judit Suminva Tuluka, Danske Mete Frederiksen i Barbadosa Mia Motli.
Foto: Tanjug/AP
Na poslednjem mestu liste našle su se junakinje animirane serije u koprodukciji Netfliksa i Soni rekordsa "KPop Demon Hunters" urađenom o K-Pop devojačkom bendu (HUNTR/X) i koji je do decembra 2025. godine pregledan više od 325 miliona puta i koji je postao najpopularniji film na Netfliksu ikada.
Lista, koja se objavljuje 22. put, napravljena je na osnovu četiri glavna kriterijuma - novca, medija, uticaja i sfere uticaja našle su se žene iz oblasti politike, finansija, medija, zabave, preduzetništva, a na njoj je i 17 žena koje ranije nisu bile na listi.
Ko je Ursula fon der Lajen
O političkoj biografiji predsednice Evropske komisije se zna mnogo, ali ono što se krije iza nje još je interesantanije i, ponekad, kao filmska priča.
Danas zvanično najmoćnija žena sveta u politiku je ušla još krajem 90-ih. Postepeno je jačala svoj položaj, dok nije postala jedna od centralnih figura politike Starog kontinenta, a u prošlosti je obavljala više bitnih funkcija.
Foto: Profimedia
Detinjstvo i mladost Ursule fon der Lajen
Rođena je kao Ursula Albreht u Belgiji, u Ikselu, manjoj opštini u reigonu Brisel, 8. oktobra 1958. godine. Ćerka je Ernsta Albrehta, jednog od prvih evropskih državnih službenika od uspostavljanja Evropske komisije 1958, baš u godini kad je Ursula došla na svet.
Foto: Profimedia
Većina njenih predaka je iz Hanovera i Bremena, ali ima i jednu prabaku iz Amerike koja je imala mešovito evropsko poreklo. U porodičnom stablu ima poznata imena, kao što su trgovac pamukom Karl Albreht, Meri Ledston Robertson, koja je poticala iz porodice vlasnika plantaže u Čarlstonu, a tu je i mnogo ranih doseljenika u Karolinu, Virdžiniju, Pensilvaniju i Barbados, koji su postali istaknute političke figure, guvereneri, vojna lica...
Kad je ona imala 13 godina, preselili su se u Zende, grad u blizini Hanovera, gde je njen otac postao izvršni direktor kompanije "Balzen" i ušao u političke strukture države Donja Saksonija, a došao je i do mesta predsednika, na kom se zadržao od 1976. do 1990.
Ursula je 1977. na Univerzitetu u Getingenu upisala studije ekonomije, ali je naredne godine morala da se preseli u London iz bezbednosnih razloga. Albrehtovima je rečeno da Frakcija Crvene armije navodno planira da je kidnapuje kao ćerku Ernsta Albrehta, pa je Ursula godinu dana stanovala u Velikoj Britaniji pod zaštitom Skotland Jarda, s lažnim imenom Rouz Ledson.
Foto: Profimedia
Tamo nije gubila vreme, već je upisala Londonsku školu ekonomije, a proživela je nezaboravnu godinu svoje mladosti. Kako je kasnije pričala, "više je živela nego što je studirala" jer je London "otelotvorenje modernog: sloboda, životna radost, probanje svega". Ovo iskustvo donelo joj je, kaže, "unutrašnju slobodu koju je zadržala do danas".
Kući se vratila 1979, ali je nastavila godinama da živi kao štićeno lice. Posle povratka u Nemačku je upisala Medicinsku školu u Hanoveru, a licencu je stekla 1987, kao specijalizovana za zdravlje žena. Neko vreme je radila u Ženskoj klinici, a diplomirala kao doktorka medicine 1991. godine.
Foto: Profimedia
Politička karijera Ursule fon der Lajen
U politiku je ušla 1990, kada se učlanila u Hrišćansko-demokratsku uniju Nemačke (CDU). Potom se, nakon života u Kaliforniji, uključila u lokalnu politiku Donje Saksonije.
U Bundestag je ušla 2005. godine, a od tada je bila ministarka za porodična pitanja i omladinu, ministarka rada i socijalnih pitanja, ministarka odbrane...
Na mestu predsednice EK je od 2019, kada je postala prva žena na ovoj funkciji i prva osoba iz Nemačke na čelu Evropske komisije od njenog prvog predsednika Voltera Holštajna.
Foto: Profimedia
Brak sa Hajkom fon der Lajenom
Prezime pod kojim je danas zna ceo svet dobila je udajom za dr Hajka fon der Lajena, člana ugledne porodice Fon der Lajen, koja je stekla bogatstvo trgovinom svilom i u 18. veku je jednom njenom ogranku Napoleon dao titulu barona, dok je u 18. to učinio kralj Pruske.
Fon der Lajenovi su se poznavali od studentskih dana, kada su se upoznali u univerzitetskom horu u Getingenu, a nakon venčanja 1986. neko vreme devedesetih su živeli u Americi.
Foto: Profimedia
Par je zajedno dobio sedmoro dece, koja su rođena u periodu između 1987. i 1999. godine, a porodica živi u skladu s luteranskom tradicijom.
Kada ne vodi razgovore sa svetskim liderima i ne predsedava Evropskom komisijom, Ursula fon der Lajen s porodicom vodi miran, povučen život.
Skrasili su se na farmi u Burgdorfu, u blizini Hanovera, gde drže mnogo konja. Malo je poznato da je ona strastvena jahačica i da je u prošlosti učestvovala na brojnim takmičenjima, preneo je Glosi.
BONUS VIDEO
