Bezbednosni analitičari zamislili su ovaj scenario - godina je 2030. i diplomatski odnosi između Londona i Moskve se urušavaju pred očima sveta. Ambasadori se povlače, konzulati zatvaraju svoja vrata, retorika je iz dana u dan sve oštrija. Ali prava drama se ne odvija na konferencijama za novinare, već duboko ispod površine mora.
Ruske podmornice, naoružane krstarećim raketama sposobnim da unište čitave gradske četvrti, neprimećeno klize duž britanske obale i zauzimaju pozicije sa kojih mogu da pogode ključne ciljeve.
Ovo više nije teoretska mogućnost, već scenario za koji se mora ozbiljno pripremiti - prvi direktan napad na Ujedinjeno Kraljevstvo i NATO od 1945. godine.
Pretnja bliže domu
Tokom proteklih 20 godina, britanske snage su se borile hiljadama kilometara daleko – u Iraku, Avganistanu i drugim delovima Bliskog istoka. Linija fronta je bila negde u pustinji, a ne duž belih litica Dovera. Danas se strateška mapa precrtava, mnogo bliže britanskoj teritoriji.
Sa rastućom aktivnošću Rusije na Arktiku, regionu koji vojni planeri nazivaju „Daleki sever“, Škotska postaje ključna odbrambena tačka za Zapad, piše Telegraf.
Pročitajte još
Foto: Depositphotos
Topljenje leda, novi morski putevi i militarizacija severnih regiona otvorili su prostor za konkurenciju velikih sila. Ovo područje je ključno za Rusiju dok nastoji da obezbedi bezbedan pristup Severnom Atlantiku iz Murmanska – sedišta svoje Severne flote.
Ako bi ruske podmornice mogle da prođu kroz ovaj koridor neprimećeno, mogle bi da preseku morske puteve kojima bi američke snage i oprema bile transportovane u Evropu u slučaju rata. To bi oslabilo NATO u vreme kada mu je transatlantska veza najpotrebnija.
U srži ove strateške igre je takozvani prolaz GIUK – pomorsko „usko grlo“ široko oko 700 milja (približno 1.130 kilometara) koje se proteže od Grenlanda preko Islanda do Ujedinjenog Kraljevstva. Ko god kontroliše ovaj prostor, kontroliše ulaz i izlaz na Atlantik.
Losimut – oči i uši NATO-a
Na južnom rubu ovog odbrambenog luka nalazi se RAF Losimut, ogromna vazduhoplovna baza na severoistoku Škotske. Prostire se na oko 1.400 hektara i funkcioniše kao mali grad – sa hiljadama vojnika, porodičnim smeštajem, sportskim terenima i infrastrukturom potrebnom za stalnu borbenu gotovost.
Danas je Losimut jedna od najvažnijih vojnih baza u Evropi. U njoj se nalaze moderni pomorski patrolni avioni Posejdon MRA1, poznati i kao P-8A. Razvijeni na platformi Boing 737, spolja izgledaju kao komercijalni avioni, ali su iznutra prepuni sofisticirane vojne tehnologije.
Foto: Profimedia
Posade lansiraju sonarne bove koje prate podvodne zvukove, analiziraju akustične signale podmornica, nadgledaju površinske brodove radarima visoke rezolucije i prate svako sumnjivo kretanje u severnom Atlantiku. Letelica takođe ima mogućnost vizuelnog nadzora kroz posebne otvore, što omogućava potvrdu ciljeva na moru.
Ali P-8 nije samo izviđač. Opremljen je torpedima i protivbrodskim raketama. Po naređenju, može da dejstvuje ofanzivno. Britansko Ministarstvo odbrane ga naziva „vrhom koplja“ odbrane Ujedinjenog Kraljevstva.
Pretnja iz dubina
Stručnjaci procenjuju da bi mogući prvi ruski udar verovatnije došao sa mora nego iz vazduha. Posebnu zabrinutost izazivaju ruske podmornice klase Jasen, jedne od najnaprednijih na svetu. Naoružane raketama Kalibar dometa od oko 1.600 kilometara, ove podmornice mogu da izvode precizne udare sa velikih udaljenosti.
Takve rakete su već korišćene u Ukrajini, gde su pogodile i vojne i civilne ciljeve. Teoretski, raketa ispaljena iz dubina Severnog mora mogla bi da stigne do centra Londona. Zato se britanska strategija oslanja na rano otkrivanje i praćenje podmornica pre nego što se uopšte zauzmu u poziciju za lansiranje.
Foto: Profimedia
Prema zvaničnim podacima, u poslednje dve godine došlo je do značajnog povećanja aktivnosti ruskih brodova u blizini britanskih voda. Posebnu zabrinutost izazivao je ruski podvodni istraživački brod koji je delovao severno od Škotske zbog sumnje da je mapirao podvodne komunikacione kablove. Ovi kablovi prenose veliku većinu britanskih podataka i finansijskog saobraćaja. NJihovo oštećenje ili sabotaža imali bi ozbiljne ekonomske i bezbednosne posledice.
Tajfuni u stalnoj pripravnosti
Iznad mora dežuraju lovci Tajfuni, takođe sa sedištem u Losimutu. Dva naoružana aviona su stalno spremna za poletanje kao deo sistema za brzo reagovanje. Piloti ostaju blizu piste kako bi mogli da reaguju u roku od nekoliko minuta.
U godinama pre početka rata u Ukrajini, presretanja ruskih aviona iznad Severnog mora bila su gotovo rutinska. Danas je ruska vazdušna aktivnost smanjena, ali pretnja nije nestala - ona se samo pomerila ispod talasa. U slučaju ozbiljne eskalacije, odluku o upotrebi oružja ne bi donosili piloti, već političko rukovodstvo države. Ovo naglašava koliko bi takav scenario bio ozbiljan i potencijalno dalekosežan.
Foto: Profimedia
Uprkos rastućem strateškom značaju Losimuta, neki analitičari upozoravaju na moguće slabosti. Sabotaža, sajber napadi ili diverzije mogli bi privremeno da onemoguće ključne kapacitete. Moderni patrolni avioni nisu lako zamenljivi, a njihovo stavljanje van upotrebe – čak i bez potpunog uništenja – značajno bi oslabilo nadzor nad Atlantikom.
Vojno rukovodstvo upozorava da su potrebna dodatna ulaganja u odbranu i infrastrukturu. Rasprave o budžetu i prioritetima se nastavljaju, dok bezbednosne procene postaju sve mračnije. Pitanje koje se sve češće postavlja jeste: da li je Britanija zaista spremna za sukob visokog intenziteta u sopstvenom susedstvu?
Ironično, Škotska je bila među bezbednijim delovima Ujedinjenog Kraljevstva tokom Drugog svetskog rata, daleko od glavnih bombardovanja. Danas se ponovo nalazi na prvim linijama fronta potencijalnog velikog sukoba sila.
U jednom od hangara u Losimutu stoji Spitfajer iz 1940-ih – simbol britanske odbrane u bici za Britaniju. Nekada je nebo bilo glavno bojno polje. Danas je to more - nevidljivo i tiho, ali podjednako opasno.
Foto: Depositphotos
Dok moderni Posejdoni i Tajfuni lete iznad ledenih voda Severnog Atlantika, poruka je jasna - ako bi ikada došlo do napada na Ujedinjeno Kraljevstvo, najverovatnija ruta bi bila sa severa. A Škotska bi ponovo postala štit Evrope, piše britanski Telegraf.
BONUS VIDEO:
