Pronađen najstariji pas na svetu

Psi su verni pratioci ljudi otkako smo ih prvi put pripitomili. Poreklo im vuče od davnina, od sivih vukova - iako tačno vreme, mesto i razlog još uvek nisu u potpunosti shvaćeni. Novo genetsko istraživanje je sada identifikovalo najstarijeg poznatog psa, starog 15.800 godina.

Pas, identifikovan na osnovu kostiju pronađenih na nalazištu skloništa u stenama Pinarbasija u Turskoj, koje su koristili drevni lovci-sakupljači, oko 5.000 godina je stariji od prethodnog najstarijeg genetski potvrđenog psa, rekli su istraživači.

Starost psa Pinarbasi i nekoliko drugih gotovo podjednako starih primeraka pronađenih na drugim nalazištima u Evropi sugeriše da su psi već bili široko rasprostranjeni i sastavni deo ljudske kulture milenijumima pre pojave poljoprivrede.

Novi nalazi su predstavljeni u dva naučna rada objavljena u sredu u časopisu "Nature".

Pročitajte još

STRUČNJACI TVRDE: Pet tipova ljudi ne bi trebalo da imaju psa

12:48

Znate li koliko vaš pas ima LJUDSKIH GODINA? - Izračunajte

18:21

Imali vučjaka, a onda su videli snimak sa sigurnosne kamere

18:26

Šta se događa kada pas nanjuši lošu osobu?

15:52

Psi prisutni u zapadnoj Evroaziji pre 18.000 godina

Vilijam Marš, postdoktorski istraživač u Laboratoriji za drevnu genomiku Instituta Fransis Krik u Londonu i jedan od vodećih autora jedne od studija, rekao je da DNK dokazi ukazuju na to da su psi bili prisutni na raznim mestima u zapadnoj Evroaziji pre 18.000 godina i da su već bili genetski prilično različiti od vukova.

- Pretpostavljamo da su se populacije pasa i vukova razišle mnogo ranije, verovatno pre poslednjeg glacijalnog maksimuma, dakle pre više od 24.000 godina. Međutim, moramo naglasiti da i dalje postoji veliki stepen neizvesnosti - rekao je Marš.

Pas, koji potiče od drevne populacije vukova odvojene od modernih vukova, bio je prva životinja koju su ljudi pripitomili, dok su životinje poput koza, ovaca, goveda i mačaka došle kasnije.

- Psi su bili sa nama dok su ljudi prolazili kroz velike životne tranzicije i dok su se pojavljivala složena društva - rekao je genetičar Anders Bergstrem sa Univerziteta Istočne Anglije u Engleskoj, vodeći autor druge studije.

- Mislim da je takođe zanimljivo da, za razliku od većine drugih pripitomljenih životinja, psi nemaju uvek jasno definisane uloge ili svrhe za ljude. Možda je njihova primarna uloga često samo da pruže društvo.

Najveća studija drevnih ostataka: 46 pasa i 95 vukova

Bergstrem i njegov tim sproveli su veliku potragu za ranim evropskim psima koristeći novu metodu za genetsko razlikovanje vukova od pasa među 216 drevnih ostataka starosti od 46.000 do 2.000 godina iz Belgije, Danske, Francuske, Nemačke, Holandije, Škotske, Švedske, Švajcarske i Turske. To je bila najveća studija takvih ostataka do sada.

Naučnici su uspeli da identifikuju 46 pasa i 95 vukova. Pošto su skeleti pasa i vukova u ranim fazama pripitomljavanja bili toliko slični, genetske studije su neophodne da bi se razlikovali u drevnim ostacima.

Najstariji od pasa koje je identifikovao Bergstremov tim datira od pre 14.200 godina, iz pećine Keslerloh u Švajcarskoj.

Utvrđeno je da najstariji evropski psi identifikovani u studiji dele poreklo sa psima u Aziji i ostatku sveta, što ukazuje da ove različite populacije pasa nisu nastale iz odvojenih epizoda pripitomljavanja.

Psi sahranjivani pored ljudi, hranili ih ribom

Pas iz Pinarbasija pokazuje koliko su lovci-sakupljači cenili svoje pse.

- U Pinarbasiju imamo i ljudske i pseće sahrane, sa psima sahranjenim pored ljudi - rekao je Marš. Takođe postoje dokazi da su ljudi u Pinarbasiju hranili svoje pse ribom.

Studija je identifikovala pet pasa koji datiraju između 15.800 i 14.300 godina, uključujući ostatke iz Gofove pećine blizu Čedara, u Engleskoj.

- U Gofovoj pećini imamo dokaze o rasparčavanju i "obradi" ljudi nakon smrti, što je uključivalo kanibalizam kao pogrebni običaj sličan sahranjivanju. Slična modifikacija nakon smrti, iako ne definitivno za konzumaciju, pronađena je na ostacima pasa - rekao je Marš.

Utvrđeno je da su psi iz Pinarbasija i Gofove pećine bliži srodnici precima današnjih evropskih i bliskoistočnih rasa, kao što su bokseri i salukiji, nego arktičkim rasama poput sibirskih haskija.

Pored društva, drevni psi su možda pomagali ljudima u lovu ili služili kao psi čuvari, neka vrsta sistema za uzbunu u ledenom dobu. Za razliku od mnogih današnjih egzotičnih rasa, ovi rani psi su verovatno i dalje veoma ličili na vukove od kojih su potekli.

- Pitanja o tome kada, gde i zašto su ljudi pripitomili pse i dalje ostaju uglavnom bez odgovora - rekao je Bergstrem. - Mislimo da se to verovatno dogodilo negde u Aziji, ali tačna lokacija tek treba da se utvrdi.