Operacija Saveznička sila, kako na Zapadu nazivaju nelegalno NATO bombardovanje suverene države, trajalo je od 24. marta do 10. juna, dan nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma. To je bilo drugo važnije vojno uplitanje NATO posle bombardovanja Republike Srpske u operaciji Namerna sila 1995. i najveći vojni sukob na prostoru Srbije i Crne Gore od vremena Drugog svetskog rata.
Države članice NATO su probale da dobiju odobrenje od Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija za vojnu intervenciju, ali su se time usprotivile Kina i Rusija, koje su nagovestile da će staviti veto na takvu meru. Kao rezultat toga NATO je započeo akciju bez odobrenja UN, a kao razlog je naveo da je u pitanju humanitarna intervencija. Tokom 78 dana agresije, gađani su ciljevi širom Srbije i Crne Gore.
Iako višestruko brojčano nadjačani, srpski piloti su leteli u sukobe sa neprijateljskim avionima. U ovim borbama za otadžbinu su život položila tri srpska pilota:
- Major Zoran Radosavljević, poginuo 26. marta u svom MiG-29 iznad rejona Bijeljine
Foto: P. Milošević
- Pukovnik Milenko Pavlović – tadašnji komandant 204. lovačkog avijacijskog puka, poginuo 4. maja u borbi iznad Valjeva upravljajući MiG-om 29
Pročitajte još
- Potpukovnik Života Đurić – komandant 252. lovačko-bombarderske avijacijske eskadrile, poginuo 25. marta tokom napada na položaje OVK na Kosovu i Metohiji
Podaci o uništenim letelicama se često razlikuju zavisno od izvora, ali prema jugoslovenskim vojnim podacima, ukupno je uništeno između 40 i 60 aviona. Važno je napomenuti da je većina ovih letelica uništena na zemlji, često u kaponirima ili kao makete (lažni ciljevi).
Američki kapetan azijskog porekla DŽefri "Kandža" Hvang ostaće upamćen kao jedan od pilota koji je srpskom narodu naneo najviše zla. Posebno će ostati upamćen datum 26. mart.
Hvang je bio komandant misije za vazdušnu podršku i leteo je u avionu F-15C. Kako se navodi na sajtu Nacionalnog muzeja američkog vazduhoplovstva, približavajući se bosansko-srpskoj granici, Hvang je uspostavio radarski kontakt. Dok su on i njegov pomoćnik pratili avion, kapetan Hvang ga je identifikovao kao dve mete u neprijateljskoj formaciji.
U roku od devedeset sekundi od otkrivanja drugog aviona, Hvang je ispalio dve rakete AIM-120 u brzom razmaku sa udaljenosti od šesnaest milja (nešto više od 25 kilometara) i postigao prvo dvostruko obaranje MiG-29 od strane F-15 u istom angažmanu.
Foto: National Museum of the US Air Force
U jednom od ova dva MiG-a bio je pokojni major Zoran Radosavljević, koji je prilikom pogađanja svog aviona i stradao. U drugom pogođenom avionu nalazio se major Slobodan Perić, koji se katapultirao i prizemljio u ataru sela Donja Trnova u Republici Srpskoj. Prihvatili su ga lokalni Srbi i vratili kući u roku od nekoliko sati.
Ovaj "uspeh" Hvang je ovekovečio tako što je nalepio dve zvezde na svoj F-15C. Dve zelene petokrake simbolišu vazdušne pobede koje je ovaj pilot postigao 26. marta 1999. godine nad jugoslovenskim avionima MiG-29. Pored oznaka oborenih aviona, ovaj pilot nosi na duši i jedan mladi život, svog kolege pilota Zorana Radosavljevića.
Foto: National Museum of the US Air Force
Navodno, prilikom jednog intervjua izjavio je da je želeo da su oba pilota pala zajedno sa svojim avionima. Jedan mladi život je uspeo da ugasi.
Herojski potez Zorana Radosavljevića
Ujutro 26. marta, major Slobodan Perić i kapetan I klase Zoran Radosavljević zajedno su se uputili sa Novog Beograda na komandno mesto između Stare i Nove Pazove. Kada je trebalo odmeniti dežurni par, dobrovoljno su se javili da zauzmu mesta u kabinama. Perić kao vođa, a Radosavljević u ulozi pratioca.
Naređenje primili preko mobilnog telefona
Bilo je 16.45 kada su dobili naređenje za poletanje, a činjenica da su ga primili preko Radosavljevićevog mobilnog telefona najbolje opisuje sa čime su se suočavali piloti 1999. godine.
Dva "viteza" su uzletela osam minuta kasnije i vođa je brzo ustanovio da mu radar ne radi. Po dolasku nad Zrenjanin u brišućem letu, javljeno im je da je neprijatelj nad Valjevom. Držeći se zadatog kursa, po preletu Save kod Šapca, par se popeo kroz oblake i ubrzo se našao na visini od 7.000 metara.
Oficir za navođenje ih je obavestio da su neprijateljski avioni na jedan sat, na daljini od 60 km i da se udaljavaju. Vođa ga je upozorio da će postojećim kursom preći granicu, ali nije dobio odgovor. Uskoro je Radosavljević upozorio Perića da na svom SPO-15 ima indikaciju da su u radarskom zahvatu sa desne strane, pa je vođa naredio manevar "makaze" i nakon 30 do 40 sekundi par se vratio na pređašnji kurs.
Odmah potom oficir za navođenje ih je upozorio da izgleda da se neprijatelj vraća pravo ka njima. Dok su pokušavali da na nebu uoče protivnika, vođa je video četiri traga na paralelnom kursu, na 10 do 15 km udesno, i kad su tragovi nestali shvatio je da su to rakete vazduh-vazduh.
Viknuo je pratiocu da beži i pošao u spuštajući zaokret, dok je Radosavljević odgovorio da beži u oblake. Nakon što je izbegao prvu raketu AIM-120, druga je Perićev L-18 pogodila u desnu stranu trupa. Katapultirao se i prizemljio u ataru sela Donja Trnova u Republici Srpskoj. Prihvatili su ga lokalni Srbi i vratili kući u roku od nekoliko sati.
NJegov pratilac, međutim, nije bio te sreće: raketa AIM-120 je pogodila njegov avion u blizini kabine na visini od 7.800 metara i usmrtila ga na mestu. Avion se raspao i Zoran Radosavljević je pao u zaseok Žuge, sa delimično otvorenim padobranom. Meštani su našli njegovo telo i prebacili ga u Srbiju.
Ostale su zabeležene njegove reči koje se na jedinom dostupnom audio-vizuelnom sadržaju mogu čuti na 2:38.
Na mestu pada njegovog aviona, podiguta je spomen ploča stradalom pilotu. Ona je istovremeno podsetnik na večnu tugu, ali i ponos na neizmerno herojstvo jednog čoveka, čije se ime ne sme zaboraviti.
Posmrtno je odlikovan Medaljom za hrabrost i unapređen u viši čin.
Danas jedna ulica u Zemunu nosi njegovo ime, i godinama se organizuje memorijalna jedriličarska regata u njegovu čast.
Danas porodica, prijatelji i kolege ne odustaju od čuvanja žive uspomene na hrabrog pilota i jedriličara. Glavna ulica u Batajnici nazvana je po njemu. Svakog 2. decembra, među pripadnicima 204. vazduhoplovne brigade, koju čine sve jedinice na aerodromu Batajnica, biraju se najbolji za odeljenje koje nosi njegovo ime.
Saobraćajni fakultet uveo je njemu u čast nagradu za najboljeg diplomca na Odseku za vazdušni saobraćaj i transport. Konačno, svake godine održava se memorijalna, "Zokijeva regata", okupljajući kako iskusne skipere u klasama Kruzer i Mikro, tako i najmlađe takmičare u kategoriji Optimist.
Foto: P. Milošević
Ko je bio major Zoran Radosavljević?
Zoran Radosavljević je rođen 26. februara 1965. u Prištini. NJegov otac je bio pešadijski podoficir JNA i familija se često selila i pre dolaska u Beograd 1977. živela je u Skoplju i Kruševcu. Po završetku osnovne škole, 1979. upisao je vazduhoplovnu gimnaziju "Maršal Tito" u Mostaru. U 36. klasu VVA stupio je 1983. Po selekciji za lovce, diplomirao je 1987. kao peti u rangu. Te godine, po prvi put u istoriji RV i PVO, svih 11 diplomiranih pilota supersoničnih lovaca raspoređeni su na zadatke.
Bio je najmlađi pilot lovac 204. Avijacijskog puka RV Vojske Jugoslavije.
Po izbijanju građanskog rata u leto 1991, aktivno je učestvovao u borbenim operacijama nad Hrvatskom i kasnije nad Bosnom i Hercegovinom. Kao jedan od najperspektivnijih pilota eskadrile, 1992. je završio i dodatne obuke.
Energičan mladi čovek, sa širokim vidicima i interesovanjima, Zoran Radosavljević je izlazio iz strogih vojnih okvira. Ubrzo po okončanju VVA, počeo je da se bavi svojom drugom životnom strašću - jedrenjem - i kao kvalifikovani skiper 1992. osnovao je jedriličarski klub "Polaris".
Tokom 1996. upisao je magistarske studije na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu i juna 1998. magistrirao na temu satelitske navigacije. Četiri meseca kasnije otpočeo je sa studijama engleskog jezika na Višoj vojnoj školi u Beogradu, istovremeno pripremajući doktorat. Zbog toga skoro da nije leteo tokom 1998. Na dužnost na aerodromu Batajnica javio se 23. marta 1999, iako pre toga duže od šest meseci nije seo u avion.
Nedavno se na internetu pojavila navodna komunikacija tokom vazdušne bitke tog kobnog 26. marta 1999. godine između NATO aviona, kapetana DŽefrija Hvanka, njegovog pratioca Mekmareja i aviona za rano upozoravanje i kontrolu u vazduhu (AWAKS) E-3 Sentry. Prenosimo vam je u celosti:
Učesnici:
Dirk 1 (Dirk One): Kapetan DŽefri C. J. Hvang (komandir para)
Dirk 2 (Dirk Two): Kapetan DŽ. „Bumer“ Mekmarej (pratilac)
Medžik 77 (Magic 77): AWACS E-3 Sentry (kontrola letenja i rano upozoravanje)
Terminologija (Rečnik):
Bogey/Bandit: Neidentifikovani/Neprijateljski avion (Cilj).
Bullseye: Referentna tačka (pozicija cilja se daje kroz radijal, udaljenost i visinu u odnosu na ovu tačku).
Fox Three: Signal za lansiranje rakete vazduh-vazduh sa aktivnim radarskim samonavođenjem (AIM-120 AMRAAM).
Picture: Slika/Situacija u vazdušnom prostoru.
Splash: Potvrđeno obaranje (npr. Splash Two – dva oborena aviona).
Tally: Vizuelni kontakt sa neprijateljem.
Transkript komunikacije
Magic77: „Čisto na sve strane, Medžik sedam-sedam. Situacija čista, referentna tačka nula-tri-nula, četrdeset pet milja.“
Magic77: „Medžik, prekid, prekid. Sve čisto. Medžik, slika: nepoznati na referentnoj nula-dva-nula, četrdeset pet milja, kurs zapad, visina dvadeset hiljada stopa, radarski zahvat.“
Dirk1: „Potvrđujem kontakt na toj poziciji. Oružje spremno. Medžik, Dirk, zahtevam ’Purple Onion’ (šifrovana komanda).“
Magic77: „Na čekanju.“
Dirk2: „Imam kontakt.“
Dirk1: „(nejasno) ...dva MiG-29.“
Dirk2: „Položaj jedan-četiri, četrdeset pet milja, dvadeset tri hiljade stopa!“
Magic77: „Medžik, potvrđuje isti kontakt, nepoznati (bogey), radarski, dvadeset dve hiljade stopa.“
Dirk1: „Dirk dva, pretnja je neprijateljska, neprijateljska (Bogey, bandit)! Dirk dva, napadni tamo. Cilj manevriše ka severu.“
Dirk2: „Dvojka vidi isto. Dvojka u napadu.“
Dirk1: „Pritisni (nastavi napad).“
Dirk2: „Kurs nula-pet-pet, dvadeset četiri milje, visina dvadeset hiljada.“
Dirk1: „Dirk, vraćaj se u formaciju.“
Magic77: „Manevar ka severu, dvadeset četiri hiljade stopa. Medžik ima dva kontakta.“
Dirk1: „Primljeno, dva kontakta tamo.“
Dirk2: „Foks tri! (Raketa lansirana!)“
(Pauza u relevantnoj komunikaciji – prelazak na drugu frekvenciju gde se čuje primopredaja smene u AWACS-u)
Magic77: „Jedan neprijatelj okreće direktno ka vama. (...) Četrdeset jedan.“
Dirk2: „Visina osamnaest hiljada, pravac na osam milja.“
Dirk1: „Dirk jedan, vizuelni kontakt ispred.“
Magic77: „On je na dvadeset četiri hiljade, kurs jug.“
Dirk1: „Spleš dva! Spleš dva! (Dva oborena!) MiG-29! Referentna tačka tri-šest-nula, trideset šest milja! Radarski zahvat.“
Magic77: „Da li ste potvrdili 'Spleš dva'?“
Dirk1: „Potvrdno, Spleš dva!“
Magic77: „Osamdeset pet, slika čista, slika čista. Sve je čisto. Daj mi poziciju neprijatelja (bogey). Medžik, primeno, referentna nula-nula-pet, trideset pet milja, kurs istok.“
Inače, kao što je rečeno, Hvang je leteo u avionu tipa Makdonel Daglas F-15 Igl (McDonnell Douglas F-15 Eagle). To je američki dvomotorni lovac za sve vremenske uslove koji je projektovao Makdonel Daglas (sada deo Boinga
Ubrzanje i manevarska sposobnost ovog aviona čine ga jednim od najuspešnijih lovaca američkog ratno-vazduhoplovstva za sve vremenske uslove i vazdušnu nadmoć, navodi se na sajtu Nacionalnog muzeja američkog vazduhoplovstva.
Foto: National Museum of the US Air Force
Dvomotorni mlaznjak može da se okreće oštro bez gubitka brzine i da ubrza u vertikalnom penjanju zahvaljujući kombinaciji visokog potiska, lagane konstrukcije aviona i velike površine krila. Koristeći najsavremeniju elektroniku i oružje, piloti F-15 mogu da detektuju, približavaju, prate i napadaju neprijateljske avione putem displeja na glavi, osiguravajući da su sve bitne informacije o letu u vidnom polju pilota.
Predstavljen 1972. godine, F-15 je postigao preko 100 vazdušnih pobeda.
BONUS VIDEO:
