Операција Савезничка сила, како на Западу називају нелегално НАТО бомбардовање суверене државе, трајало је од 24. марта до 10. јуна, дан након потписивања Кумановског споразума. То је било друго важније војно уплитање НАТО после бомбардовања Републике Српске у операцији Намерна сила 1995. и највећи војни сукоб на простору Србије и Црне Горе од времена Другог светског рата.
Државе чланице НАТО су пробале да добију одобрење од Савета безбедности Уједињених нација за војну интервенцију, али су се тиме успротивиле Кина и Русија, које су наговестиле да ће ставити вето на такву меру. Као резултат тога НАТО је започео акцију без одобрења УН, а као разлог је навео да је у питању хуманитарна интервенција. Током 78 дана агресије, гађани су циљеви широм Србије и Црне Горе.
Иако вишеструко бројчано надјачани, српски пилоти су летели у сукобе са непријатељским авионима. У овим борбама за отаџбину су живот положила три српска пилота:
- Мајор Зоран Радосављевић, погинуо 26. марта у свом МиГ-29 изнад рејона Бијељине
Фото: П. Милошевић
- Пуковник Миленко Павловић – тадашњи командант 204. ловачког авијацијског пука, погинуо 4. маја у борби изнад Ваљева управљајући МиГ-ом 29
Прочитајте још
- Потпуковник Живота Ђурић – командант 252. ловачко-бомбардерске авијацијске ескадриле, погинуо 25. марта током напада на положаје ОВК на Косову и Метохији
Подаци о уништеним летелицама се често разликују зависно од извора, али према југословенским војним подацима, укупно је уништено између 40 и 60 авиона. Важно је напоменути да је већина ових летелица уништена на земљи, често у капонирима или као макете (лажни циљеви).
Амерички капетан азијског порекла Џефри "Канџа" Хванг остаће упамћен као један од пилота који је српском народу нанео највише зла. Посебно ће остати упамћен датум 26. март.
Хванг је био командант мисије за ваздушну подршку и летео је у авиону F-15C. Како се наводи на сајту Националног музеја америчког ваздухопловства, приближавајући се босанско-српској граници, Хванг је успоставио радарски контакт. Док су он и његов помоћник пратили авион, капетан Хванг га је идентификовао као две мете у непријатељској формацији.
У року од деведесет секунди од откривања другог авиона, Хванг је испалио две ракете AIM-120 у брзом размаку са удаљености од шеснаест миља (нешто више од 25 километара) и постигао прво двоструко обарање МиГ-29 од стране F-15 у истом ангажману.
Фото: National Museum of the US Air Force
У једном од ова два МиГ-а био је покојни мајор Зоран Радосављевић, који је приликом погађања свог авиона и страдао. У другом погођеном авиону налазио се мајор Слободан Перић, који се катапултирао и приземљио у атару села Доња Трнова у Републици Српској. Прихватили су га локални Срби и вратили кући у року од неколико сати.
Овај "успех" Хванг је oвековечио тако што је налепио две звезде на свој F-15C. Две зелене петокраке симболишу ваздушне победе које је овај пилот постигао 26. марта 1999. године над југословенским авионима МиГ-29. Поред ознака оборених авиона, овај пилот носи на души и један млади живот, свог колеге пилота Зорана Радосављевића.
Фото: National Museum of the US Air Force
Наводно, приликом једног интервјуа изјавио је да је желео да су оба пилота пала заједно са својим авионима. Један млади живот је успео да угаси.
Херојски потез Зорана Радосављевића
Ујутро 26. марта, мајор Слободан Перић и капетан I класе Зоран Радосављевић заједно су се упутили са Новог Београда на командно место између Старе и Нове Пазове. Када је требало одменити дежурни пар, добровољно су се јавили да заузму места у кабинама. Перић као вођа, а Радосављевић у улози пратиоца.
Наређење примили преко мобилног телефона
Било је 16.45 када су добили наређење за полетање, а чињеница да су га примили преко Радосављевићевог мобилног телефона најбоље описује са чиме су се суочавали пилоти 1999. године.
Два "витеза" су узлетела осам минута касније и вођа је брзо установио да му радар не ради. По доласку над Зрењанин у бришућем лету, јављено им је да је непријатељ над Ваљевом. Држећи се задатог курса, по прелету Саве код Шапца, пар се попео кроз облаке и убрзо се нашао на висини од 7.000 метара.
Официр за навођење их је обавестио да су непријатељски авиони на један сат, на даљини од 60 км и да се удаљавају. Вођа га је упозорио да ће постојећим курсом прећи границу, али није добио одговор. Ускоро је Радосављевић упозорио Перића да на свом СПО-15 има индикацију да су у радарском захвату са десне стране, па је вођа наредио маневар "маказе" и након 30 до 40 секунди пар се вратио на пређашњи курс.
Одмах потом официр за навођење их је упозорио да изгледа да се непријатељ враћа право ка њима. Док су покушавали да на небу уоче противника, вођа је видео четири трага на паралелном курсу, на 10 до 15 км удесно, и кад су трагови нестали схватио је да су то ракете ваздух-ваздух.
Викнуо је пратиоцу да бежи и пошао у спуштајући заокрет, док је Радосављевић одговорио да бежи у облаке. Након што је избегао прву ракету АИМ-120, друга је Перићев Л-18 погодила у десну страну трупа. Катапултирао се и приземљио у атару села Доња Трнова у Републици Српској. Прихватили су га локални Срби и вратили кући у року од неколико сати.
Његов пратилац, међутим, није био те среће: ракета АИМ-120 је погодила његов авион у близини кабине на висини од 7.800 метара и усмртила га на месту. Авион се распао и Зоран Радосављевић је пао у засеок Жуге, са делимично отвореним падобраном. Мештани су нашли његово тело и пребацили га у Србију.
Остале су забележене његове речи које се на једином доступном аудио-визуелном садржају могу чути на 2:38.
На месту пада његовог авиона, подигута је спомен плоча страдалом пилоту. Она је истовремено подсетник на вечну тугу, али и понос на неизмерно херојство једног човека, чије се име не сме заборавити.
Посмртно је одликован Медаљом за храброст и унапређен у виши чин.
Данас једна улица у Земуну носи његово име, и годинама се организује меморијална једриличарска регата у његову част.
Данас породица, пријатељи и колеге не одустају од чувања живе успомене на храброг пилота и једриличара. Главна улица у Батајници названа је по њему. Сваког 2. децембра, међу припадницима 204. ваздухопловне бригаде, коју чине све јединице на аеродрому Батајница, бирају се најбољи за одељење које носи његово име.
Саобраћајни факултет увео је њему у част награду за најбољег дипломца на Одсеку за ваздушни саобраћај и транспорт. Коначно, сваке године одржава се меморијална, "Зокијева регата", окупљајући како искусне скипере у класама Крузер и Микро, тако и најмлађе такмичаре у категорији Оптимист.
Фото: П. Милошевић
Ко је био мајор Зоран Радосављевић?
Зоран Радосављевић је рођен 26. фебруара 1965. у Приштини. Његов отац је био пешадијски подофицир ЈНА и фамилија се често селила и пре доласка у Београд 1977. живела је у Скопљу и Крушевцу. По завршетку основне школе, 1979. уписао је ваздухопловну гимназију "Маршал Тито" у Мостару. У 36. класу ВВА ступио је 1983. По селекцији за ловце, дипломирао је 1987. као пети у рангу. Те године, по први пут у историји РВ и ПВО, свих 11 дипломираних пилота суперсоничних ловаца распоређени су на задатке.
Био је најмлађи пилот ловац 204. Авијацијског пука РВ Војске Југославије.
По избијању грађанског рата у лето 1991, активно је учествовао у борбеним операцијама над Хрватском и касније над Босном и Херцеговином. Као један од најперспективнијих пилота ескадриле, 1992. је завршио и додатне обуке.
Енергичан млади човек, са широким видицима и интересовањима, Зоран Радосављевић је излазио из строгих војних оквира. Убрзо по окончању ВВА, почео је да се бави својом другом животном страшћу - једрењем - и као квалификовани скипер 1992. основао је једриличарски клуб "Поларис".
Током 1996. уписао је магистарске студије на Саобраћајном факултету у Београду и јуна 1998. магистрирао на тему сателитске навигације. Четири месеца касније отпочео је са студијама енглеског језика на Вишој војној школи у Београду, истовремено припремајући докторат. Због тога скоро да није летео током 1998. На дужност на аеродрому Батајница јавио се 23. марта 1999, иако пре тога дуже од шест месеци није сео у авион.
Недавно се на интернету појавила наводна комуникација током ваздушне битке тог кобног 26. марта 1999. године између НАТО авиона, капетана Џефрија Хванка, његовог пратиоца Мекмареја и авиона за рано упозоравање и контролу у ваздуху (АWАКС) Е-3 Сентрy. Преносимо вам је у целости:
Учесници:
Дирк 1 (Dirk One): Капетан Џефри Ц. Ј. Хванг (командир пара)
Дирк 2 (Dirk Two): Капетан Џ. „Бумер“ Мекмареј (пратилац)
Меџик 77 (Magic 77): AWACS Е-3 Sentry (контрола летења и рано упозоравање)
Терминологија (Речник):
Bogey/Bandit: Неидентификовани/Непријатељски авион (Циљ).
Bullseye: Референтна тачка (позиција циља се даје кроз радијал, удаљеност и висину у односу на ову тачку).
Fox Three: Сигнал за лансирање ракете ваздух-ваздух са активним радарским самонавођењем (AIM-120 AMRAAM).
Picture: Слика/Ситуација у ваздушном простору.
Splash: Потврђено обарање (нпр. Splash Two – два оборена авиона).
Tally: Визуелни контакт са непријатељем.
Транскрипт комуникације
Magic77: „Чисто на све стране, Меџик седам-седам. Ситуација чиста, референтна тачка нула-три-нула, четрдесет пет миља.“
Magic77: „Меџик, прекид, прекид. Све чисто. Меџик, слика: непознати на референтној нула-два-нула, четрдесет пет миља, курс запад, висина двадесет хиљада стопа, радарски захват.“
Dirk1: „Потврђујем контакт на тој позицији. Оружје спремно. Меџик, Дирк, захтевам ’Purple Onion’ (шифрована команда).“
Magic77: „На чекању.“
Dirk2: „Имам контакт.“
Dirk1: „(нејасно) ...два МиГ-29.“
Dirk2: „Положај један-четири, четрдесет пет миља, двадесет три хиљаде стопа!“
Magic77: „Меџик, потврђује исти контакт, непознати (bogey), радарски, двадесет две хиљаде стопа.“
Dirk1: „Дирк два, претња је непријатељска, непријатељска (Bogey, bandit)! Дирк два, нападни тамо. Циљ маневрише ка северу.“
Dirk2: „Двојка види исто. Двојка у нападу.“
Dirk1: „Притисни (настави напад).“
Dirk2: „Курс нула-пет-пет, двадесет четири миље, висина двадесет хиљада.“
Dirk1: „Дирк, враћај се у формацију.“
Magic77: „Маневар ка северу, двадесет четири хиљаде стопа. Меџик има два контакта.“
Dirk1: „Примљено, два контакта тамо.“
Dirk2: „Фокс три! (Ракета лансирана!)“
(Пауза у релевантној комуникацији – прелазак на другу фреквенцију где се чује примопредаја смене у AWACS-у)
Magic77: „Један непријатељ окреће директно ка вама. (...) Четрдесет један.“
Dirk2: „Висина осамнаест хиљада, правац на осам миља.“
Dirk1: „Дирк један, визуелни контакт испред.“
Magic77: „Он је на двадесет четири хиљаде, курс југ.“
Dirk1: „Сплеш два! Сплеш два! (Два оборена!) МиГ-29! Референтна тачка три-шест-нула, тридесет шест миља! Радарски захват.“
Magic77: „Да ли сте потврдили 'Сплеш два'?“
Dirk1: „Потврдно, Сплеш два!“
Magic77: „Осамдесет пет, слика чиста, слика чиста. Све је чисто. Дај ми позицију непријатеља (bogey). Меџик, примено, референтна нула-нула-пет, тридесет пет миља, курс исток.“
Иначе, као што је речено, Хванг је летео у авиону типа Макдонел Даглас Ф-15 Игл (McDonnell Douglas F-15 Eagle). То је амерички двомоторни ловац за све временске услове који је пројектовао Макдонел Даглас (сада део Боинга
Убрзање и маневарска способност овог авиона чине га једним од најуспешнијих ловаца америчког ратно-ваздухопловства за све временске услове и ваздушну надмоћ, наводи се на сајту Националног музеја америчког ваздухопловства.
Фото: National Museum of the US Air Force
Двомоторни млазњак може да се окреће оштро без губитка брзине и да убрза у вертикалном пењању захваљујући комбинацији високог потиска, лагане конструкције авиона и велике површине крила. Користећи најсавременију електронику и оружје, пилоти F-15 могу да детектују, приближавају, прате и нападају непријатељске авионе путем дисплеја на глави, осигуравајући да су све битне информације о лету у видном пољу пилота.
Представљен 1972. године, F-15 је постигао преко 100 ваздушних победа.
БОНУС ВИДЕО:
