Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Američki predsednik je rekao da „apsolutno“ razmatra povlačenje iz NATO-a, ali nije detaljnije objasnio tu pretnju.
Za sada, Tramp nije preduzeo nikakve korake ka povlačenju, potez koji mu američki zakon zabranjuje bez odobrenja Kongresa.
"Politiko" je razgovarao sa stručnjacima koji su opisali Trampove opcije, kao i koliko su realne i koliko bi štetne bile za savez. Nekima je dodeljena anonimnost da slobodno govore o osetljivim temama.
Scenario 1 - Poziv Putinu i Siju
Sve veće pretnje, kritike i retorika o NATO-u nastavile bi ono što Tramp sada radi. Američki predsednik je više puta umanjivao značaj klauzule o kolektivnoj odbrani NATO-a, poznate kao Član 5, i izrazio sumnje u to da li bi zaista poslao američke trupe da brane savezničke zemlje.
Ponavljajući ove nedelje da je alijansa „papirni tigar“, dodao je da i ruski predsednik Vladimir Putin „to zna“.
Pročitajte još
Foto: Profimedia
Evropski lideri su istakli ovaj rizik. Svaki put kada američki predsednik dovede u pitanje savez, to ozbiljno narušava kredibilitet odbrambenog i odvraćajućeg stava NATO-a, rekla je Gerlinde Nihus, nezavisna stručnjak za bezbednost i bivša dugogodišnja zvaničnica NATO-a.
- Odvraćanje deluje i psihološki u percepciji mozga vašeg protivnika. Ako vaš protivnik misli da ste papirni tigar onda je to naravno otvoreni poziv Vladimiru Putinu i donekle kineskom predsedniku Si Đinpingu da testiraju savez - rekla je ona.
Foto: Profimedia
Scenario 2 - "Koliko para, toliko muzike"
Tramp bi takođe mogao da odluči da oteža život saveznicima NATO-a, a da ne ide do kraja. To se već dešava u ograničenoj meri. SAD su iskoristile činjenicu da se svi politički dokumenti u radnim odborima NATO-a jednoglasno odobravaju da blokiraju izveštaje o manje važnim pitanjima kao što su klimatske promene i ljudska bezbednost, ponekad zajedno sa drugim saveznicima, rekla su dva diplomate NATO-a.
- SAD i dalje imaju solidan tim, učestvuju u odborima... pregovaraju - rekao je diplomata, ali je dodao da bi Vašington mogao da nanese više štete ako želi, tako što bi obustavio rad u centralnim odborima kao što su oni koji se bave Ukrajinom i Rusijom.
Foto: Profimedia
SAD bi takođe mogle da odbiju da plaćaju svoje članarine u zajednički budžet NATO-a, koji pokriva stvari poput operativnih troškova. Neki u Trampovoj administraciji navodno razmatraju nametanje modela „plaćanja po upotrebi“ NATO-u koji bi sprečio saveznike koji ne ispunjavaju svoje ciljeve potrošnje da imaju reč u zajedničkim misijama i aktiviranje Člana 5.
Iako „ne postoji mehanizam“ za sprovođenje te strategije, rekla je Gerlinde Nihus, Tramp bi to i dalje mogao da postigne političkim pritiskom.
Govoreći u ime organizacije, zvaničnik NATO-a je za Politiko rekao:
Foto: Profimedia
- Ne komentarišemo detalje razgovora među saveznicima. Rasprave u odborima su ključni deo svakodnevnog rada NATO-a u kojem su redovno uključeni svi saveznici.
Scenario 3 - Povlačenje trupa iz Evrope
Vašington bi takođe mogao da odluči da povuče svoje trupe iz Evrope. SAD trenutno imaju između 67.500 i 85.000 vojnika stacioniranih na kontinentu u najmanje 31 stalnoj bazi i 19 vojnih lokacija.
Tramp ima ograničene manevarske mogućnosti - prema zakonu iz 2025. godine, on mora da zadrži 76.000 vojnika u Evropi, osim ako povlačenje ne traje manje od 45 dana ili ga ne odobri Kongres. Ako bi Tramp povukao zakonski maksimum od oko 9.000 vojnika, to bi bilo „razumno“ štetno za savez , ali ne i katastrofalno, rekao je Ed Arnold, viši stručnjak za odbranu u tink-tenku Kraljevskog instituta ujedinjenih službi i bivši zvaničnik NATO-a. Evropski saveznici bi mogli da zamene te trupe, rekao je on, ili da im pruže ekvivalentne mogućnosti kao što su rakete dugog dometa.
Ali Arnold tvrdi da je malo verovatno da će se to dogoditi, jer je Tramp zainteresovan da zadrži trupe i vojnu imovinu u Evropi kako bi se mogli brzo rasporediti u sukobima poput rata u Iranu.
Foto: Depositphotos
- Ako žele da prošire rat na Bliskom istoku, zapravo je prilično korisno da budu tamo jer se onda mogu kretati između pozornica - rekao je on, dodajući da se tu Trampove političke želje sukobljavaju sa stvarnim operativnim zahtevima Pentagona.
- Ako odvedete svoje trupe i stručnjake dalje od mesta gde su vam potrebni... zapravo ćete naštetiti sopstvenim operacijama - istakao je Arnold.
Foto: Profimedia
Scenario 4 - Ostavljanje Evrope na cedilu
SAD bi mogle da se povuču iz četvorogodišnjeg ciklusa vojnog planiranja NATO-a, koji određuje koju opremu i koliko vojnika svaka članica mora da dodeli alijansi u scenariju invazije, na osnovu tri regionalno specifična odbrambena plana.
To tehnički ne bi uticalo na američke vojne obaveze, rekao je Ed Arnold, ali bi ih efikasno zamrznulo kako je obećano u poslednjem ciklusu koji je završen prošle godine.
To bi ostavilo Evropljane u potrazi za popunjavanjem praznina - uključujući i oblasti kao što su protivvazdušna odbrana, obaveštajne službe i snabdevanje gorivom u vazduhu. SAD bi takođe mogle da bojkotuju sastanke NATO-a ili da povuku svoju delegaciju.
Foto: Depositphotos
To bi bilo „veoma štetno“, rekao je Arnold, jer bi efikasno paralisalo rad alijanse, s obzirom na to da se ona oslanja na jednoglasne odluke. Za sada, evropski saveznici nisu zabrinuti zbog ovih scenarija, prema rečima dva visoka diplomate NATO-a.
Scenario 5 - Američko napuštanje NATO pakta
Formalno napuštanje NATO-a dolazi sa teškim pravnim preprekama.
Tramp bi tehnički morao da dobije podršku dve trećine Senata pre nego što bi mogao da aktivira Član 13 osnivačkog ugovora alijanse – proces koji traje godinu dana. Ali američki predsednik takođe može jednostrano da raskine ugovore – kao što je to učinio 2020. godine kada je napustio sporazum o međusobnom nadzoru „Otvoreno nebo“.
Foto: Profimedia
Američki sudovi bi mogli to da blokiraju, iako je pravosuđe često oklevalo da se meša u spoljnu politiku. Ipak, takav potez bi gotovo sigurno izazvao tužbe od država predvođenih demokratama ili američkih građana koji posluju u Evropi. Kongres bi mogao da se pridruži ako bilo koji dom promeni ruke nakon novembarskih izbora, rekao je Skot Anderson, viši urednik u časopisu „Lofer“.
- Čini mi se da su sudije manje spremne da stanu na njegovu stranu nakon godinu dana prekoračenja izvršne vlasti - rekao je jedan zvaničnik Ministarstva odbrane SAD.
Bela kuća nije odgovorila na zahtev za komentar lista „Politiko“.
BONUS VIDEO:
