Prema planu, SAD bi trebalo da prebace vojnike koji su stacionirani u članicama NATO-a koje nisu dovoljno pomogle američko-izraelski napad na Iran u zemlje koje su mu pomogle koliko je Tramp želeo.
Ovaj plan je nešto blaža opcija od Trampove pretnje da će se Amerika povući iz NATO-a, koja je nesprovodiva bez odluke američkog Kongresa.
Volstrit žurnal piše da ovaj razvoj događaja jasno pokazuje da i dalje postoje neslaganja između Vašingtona i evropskih članica NATO-a.
Generalni sekretar NATO-a Mark Rute otputovao je u sredu u američku prestonicu kako bi se sastao sa Trampom. Američki predsednik je nakon sastanka rekao da NATO nije pritekao u pomoć Americi kada joj je to bilo potrebno, i da joj neće pomoći ni u budućnosti. Rute je, s druge strane, rekao da je njegov razgovor sa Trampom bio iskren i otvoren, ali ipak prijateljski.
Nešto kasnije, Rute je u medijskim nastupima tvrdio da je Tramp „svakako razočaran“ ponašanjem nekih članica NATO-a, ali je dodao da mu je ukazao da je velika većina evropskih zemalja pomogla Americi, preneo je Dojče vele.
Pročitajte još
Foto: Mandel NGAN/AFP/Profimedia
Rute je jedan od zvaničnika koji teži dobrim odnosima sa Trampom, dok će oštriji kritičari dinamike njihovog odnosa lako reći da generalni sekretar NATO-a previše laska američkom predsedniku.
Istovremeno, Rute je bio jedan od zvaničnika koji su ga odgovorili od preuzimanja Grenlanda.
SAD su rasporedile oko 84.000 vojnika širom Evrope. Američke baze u Evropi, kojih ima više od 40, ključne su strateške tačke i donose ekonomske koristi zemljama u kojima se nalaze. Baze u istočnoj Evropi služe za odvraćanje ruskih vojnih ambicija.
Nije poznato koje evropske zemlje Tramp planira da kazni, ali Volstrit žurnal piše da kandidata ne manjka.
Foto: PJF Military Collection/Alamy/Profimedia
Španija, jedina članica NATO-a koja je odbila da se obaveže da će trošiti pet procenata svog BDP-a na odbranu, uskratila je američkim avionima koji učestvuju u vojnim operacijama protiv Irana pristup svom vazdušnom prostoru. Zvaničnici Trampove administracije takođe su nezadovoljni što je Nemačka, jedno od najvećih i najvažnijih američkih vojnih čvorišta u Evropi, kritikovala američko-izraelski napad na Iran. Italija je privremeno uskratila SAD da koriste vazduhoplovnu bazu na ostrvu Sicilija, a Francuska je dozvolila američkim avionima ulazak u svoj vazdušni prostor tek nakon što je Vašington obećao da neće učestvovati u napadu na Iran.
Dva zvaničnika Trampove administracije rekla su da bi pojedinačne članice NATO-a mogle biti kažnjene tako što bi Amerika zatvorila neke od svojih baza na njihovoj teritoriji. Zvaničnici su za Volstrit žurnal rekli da bi takva sudbina mogla da zadesi Španiju ili Nemačku.
Foto: Depositphotos/motortion
Sankcije bi mogle koristiti članicama alijanse koje su više podržavale Sjedinjene Države. Među njima su Poljska, Rumunija, Litvanija i Grčka.
Članice NATO-a iz istočne Evrope troše najviše na odbranu i bile su među prvima koje su rekle da će podržati međunarodnu koaliciju za nadgledanje Ormuskog moreuza. Rumunija je brzo odobrila zahtev SAD da njeno vazduhoplovstvo koristi njene baze nakon izbijanja sukoba na Bliskom istoku.
Foto: Depositphotos/PromesaStudio
Ako bi Amerika premestila deo svojih trupa u istočnu Evropu, to bi značilo da bi bile bliže Rusiji, što se Kremlju nikako ne bi dopalo jer želi da rastojanje između njenih i NATO trupa bude što veće.
BONUS VIDEO:
