Pesimističan odgovor:Šta nas čeka ako se rat u Iranu završi?

Brzim čamcima, minama i naprednim bespilotnim letelicama sprečavao je prolaz tankerima, čime je svetska ekonomija ostala bez petine potrebne nafte. Ako je ovo zaista kraj rata i moreuz se uskoro ponovo otvori, pitanje je šta sledi, u analizi piše CNN.

Na pitanje kada će se cene vratiti na predratne nivoe, odgovor nije ohrabrujući. To se gotovo sigurno neće dogoditi ove godine, a možda čak ni nikada.

Četiri koraka do normalizacije

Nakon što se moreuz zaista otvori, sledi logistička noćna mora. Prvi korak je uklanjanje saobraćajnog čepa u moreuzu, što će potrajati jer se tankeri kreću izuzetno sporo. Prema Metu Smitu, glavnom analitičaru za naftu u Kpleru, prvo treba da prođe oko 166 tankera koji su sa otprilike 170 miliona barela nafte zarobljeni u Persijskom zalivu. Tek tada će se osloboditi put za prazne tankere koji treba da uđu, ukrcaju naftu i isplove. Povratak na puni kapacitet saobraćaja tankera mogao bi da potraje i do tri meseca, procenjuje Viktorija Grabenveger, viša analitičarka za naftu u Kpleru.

Foto: Abd Rabbo Ammar/ABACA/Abaca Press/Profimedia

Drugi korak je pražnjenje zaliha.

Prazni brodovi prvo će crpeti naftu iz skladišta koja su se punila jer proizvođači nisu imali gde drugde da je plasiraju. Iako su rafinerije bile oprezne i nikada nisu u potpunosti popunile zalihe, što bi trebalo donekle da skrati vreme do normalizacije, povećane zalihe ipak će odgoditi povratak proizvodnje na puni kapacitet.

Treći korak je ponovno pokretanje proizvodnje.

Naftne bušotine na Bliskom istoku uglavnom su bile zatvorene tokom sukoba, a njihovo ponovno stavljanje u pogon nije jednostavno kao pritisak na prekidač. Radi se o složenom inženjerskom izazovu koji može potrajati nedeljama. Proizvodnja mora da se pokreće polako kako bi se izbeglo urušavanje ležišta sirove nafte, što bi zahtevalo skupe popravke i nova bušenja. Potrebno je ponovo uravnotežiti vodu i gas koji se ubrizgavaju u bušotine, što je delikatan posao. S obzirom na to da su bušotine u regionu velike i gusto raspoređene, biće potrebna značajna koordinacija među kompanijama i državama kako bi se održao dosledan pritisak u više bušotina istovremeno.

Foto: Depositphotos/watman

Četvrti korak su popravke.

Brojne rafinerije, postrojenja za prirodni gas i neki proizvođači nafte oštećeni su tokom rata. Naftne kompanije upozoravaju da bi popravke ključne infrastrukture mogle da potraju godinama. Prema podacima Kplera, potrebno je vratiti na tržište 12 miliona barela sirove nafte i 3 miliona barela rafinisanih proizvoda dnevno koji su bili obustavljeni širom Bliskog istoka, uglavnom u Saudijskoj Arabiji i Iraku, što nije nimalo lak zadatak.

Krhki mir i otvorena pitanja

Sve ovo pretpostavlja da je rat završen i da neće biti daljih prekida u moreuzu. Međutim, poslednjih nekoliko meseci bilo je ispunjeno lažnim uzbunama o miru, zbog čega su trgovci cene nafte držali visokim. Na primer, 18. aprila Iran je pristao da ponovo otvori moreuz, da bi samo nekoliko sati kasnije objavio da su Sjedinjene Države i Izrael prekršili svoj deo dogovora te je ponovo počeo da puca na brodove.

Foto: Depositphoto/PimPamPix

Trgovci naftom sada će pomno pratiti da li će se Iran zaista odreći kontrole nad moreuzom. Hoće li prestati da naplaćuje prolaz brodovima? Hoće li američka administracija ukinuti blokadu iranske nafte, što je Teheran postavio kao preduslov za mir? Brodarske kompanije takođe moraju da se osećaju sigurno pre nego što pošalju svoje brodove. Kada se moreuz poslednji put nakratko otvorio, brodovi su pohrlili da isplove, da bi se ubrzo okrenuli nakon vesti da prolaz više nije siguran. Osiguravajuća društva su podigla cene pomorskog osiguranja za hiljade procenata i verovatno neće nuditi povoljnije polise dok je situacija neizvesna. Uz to, Iran je pretio miniranjem moreuza i nalagao brodovima da prolaze određenom rutom, i to samo uz dozvolu, što je rizik koji mnogi brodari možda neće biti spremni da preuzmu.

Cene nafte i goriva

Trgovci su nekoliko puta pokušali da spuste cenu sirove nafte, ali ona od sredine marta nije pala ispod 94 dolara po barelu. Cena sirove nafte Brent (Brent) u petak je na zatvaranju iznosila nešto više od 100 dolara po barelu. Ako trgovci budu optimistični u pogledu mirovnog procesa, mogli bi da pokušaju da testiraju niže granice kada se trgovanje nastavi u ponedeljak uveče.

Foto: Marco Rota/Panthermedia/Profimedia

Analitičari DŽej-Pi Morgana, koji očekuju otvaranje moreuza početkom juna, predviđaju da će se cena nafte do kraja godine kretati u proseku oko 97 dolara po barelu.

Majkl Grin, glavni strateg u kompaniji Simplify Asset Management, napominje da cena Brenta istorijski mora da bude u rasponu od 60 dolara kako bi cena benzina pala na 3 dolara po galonu. Trenutno tržište terminskih ugovora ne predviđa da če se to dogoditi pre 2032. godine.

Što ovaj mir bude duže trajao i što bude više dokaza o ponovnom pokretanju proizvodnje, cene nafte mogle bi da budu niže. Ali, sve se svodi na mnogo „ako”. Iranska državna novinska agencija Fars već je izrazila sumnju u Trampovu izjavu.

- Iako je Iran pristao da dozvoli da se broj brodova u prolazu vrati na predratni nivo, to ni na koji način ne znači slobodan prolaz kakav je postojao pre rata - izvestila je agencija.

Ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati.

BONUS VIDEO