Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Ovaj projektovani div, vredan 12 milijardi funti (13,8 milijardi evra), trebalo bi da kruži oko sveta i udomi čak 80.000 ljudi.
Sa dužinom od oko 1,6 kilometara, širinom od 240 metara i visinom od 30 paluba, brod bi imao sopstvenu istraživačku bolnicu, škole, prodavnice i restorane, funkcionišući kao pravi samoodrživi grad.
Ovaj megabrod od 2,3 miliona tona pokretao bi nuklearni pogon, a planirano je da postane trajni dom za 50.000 stanovnika, uz prostor za 10.000 turista i dnevnih posetilaca, o kojima bi brinulo 20.000 članova posade.
Među impresivnim sadržajima pominju se neboderski hoteli, sportski stadion sa 15.000 sedećih mesta, kongresni centar, vodeni park, muzeji, koncertna dvorana te golemi akvarijum za ronioce.
Foto: Jutjub printskrin/Freedom Ship
Na samom vrhu nalazilo bi se i osam helidroma, dok bi unutrašnjost krasila 24 kilometra pešačkih staza i parkovi.
Pročitajte još
Budući da bi bio prevelik za bilo koju svetsku luku, brod bi stalno boravio u međunarodnim vodama, a putnici bi se do kopna prevozili flotom trajekata i manjih kruzera.
Foto: Jutjub printskrin/Freedom Ship
Ideja stara trideset godina dobija novu priliku
Iako gradnja još nije počela, ideja je rođena devedesetih godina prošlog veka, a osmislio ju je američki inženjer Norman Nikson koji je preminuo 2012. godine. Nacrti su javno ažurirani godinu dana nakon njegove smrti, ali je projekat ubrzo ponovo stavljen na čekanje.
Sada je priču reaktivirao Rodžer Guč, izvršni direktor kompanije Freedom Cruise Line International, koji je okupio stručni tim od 12 lidera. Guč tvrdi da je potražnja golema i da bi mogli opravdati gradnju čak tri ovakva broda, ali priznaje da je trenutno ključni izazov prikupljanje početnog kapitala.
Foto: Jutjub printskrin/Freedom Ship
Jednom kada se osiguraju finansije, gradnja bi započela u Indoneziji, gde bi se delovi trupa sklapali na otvorenom moru. Procenjuje se da će gradnja trajati tri do četiri godine, a useljenje prvih stanovnika bilo bi moguće već na pola tog procesa.
Sve buduće održavanje obavljalo bi se isključivo na moru jer brod nikada ne bi imao matičnu luku, već bi stalno plovio brzinom od sedam čvorova, obilazeći Zemlju svake dve godine. Deo prihoda dolazio bi od iznajmljivanja i prodaje poslovnih prostora preduzetnicima, dok bi holding zadržao vlasništvo nad profitabilnim segmentima poput kazina.
Foto: Jutjub printskrin/Freedom Ship
Zanimljivo je da su interes za naprednu brodsku bolnicu već pokazale medicinske istraživačke ustanove jer bi brod u međunarodnim vodama bio izvan dometa uobičajenih regulatornih tela.
Zelene ambicije i ekološka arhitektura
Autori projekta ističu i filantropsku stranu; brod bi zahvaljujući nuklearnom pogonu drastično smanjio emisiju ugljenika, a planirano je i da čisti okeane tokom plovidbe.
Osim toga, budući da ne bi pristajao u lukama, ne bi stvarao pritisak na lokalnu infrastrukturu malih obalskih mesta, već bi privlačio posetioce na otvoreno more.
Foto: Jutjub printskrin/Freedom Ship
Glavni planer projekta je Kevin Šopfer, stručnjak za arkologiju, disciplinu koja spaja arhitekturu i ekologiju. Šopfer objašnjava da su namerno ublažili rubove broda kako ne bi izgledao kao monolitna grdosija, te da su uložili mnogo truda u stvaranje zelenih površina koje omogućavaju brodu da „diše“. Unutar sportskog kompleksa nalazio bi se i fudbalski teren pogodan za koncerte i manifestacije.
Poređenja radi, sa kapacitetom od 80.000 ljudi, Freedom Ship bi prevozio osam puta više putnika od trenutno najvećeg putničkog broda na svetu, kruzera Star of the Seas kompanije Royal Caribbean. Iako je kroz istoriju predloženo mnogo sličnih stambenih brodova, do sada su zaplovila samo dva značajno manja projekta.
Foto: Jutjub printskrin/Freedom Ship
Uprkos skepticizmu javnosti, projektni menadžer Sridev Mukerdži iz singapurske Blossom Group veruje u uspeh i ističe kako su uz Gučovu upornost i strpljenje mogućnosti neograničene, zaključuje Telegraf.
BONUS VIDEO:
