Овај пројектовани див, вредан 12 милијарди фунти (13,8 милијарди евра), требало би да кружи око света и удоми чак 80.000 људи.
Са дужином од око 1,6 километара, ширином од 240 метара и висином од 30 палуба, брод би имао сопствену истраживачку болницу, школе, продавнице и ресторане, функционишући као прави самоодрживи град.
Овај мегаброд од 2,3 милиона тона покретао би нуклеарни погон, а планирано је да постане трајни дом за 50.000 становника, уз простор за 10.000 туриста и дневних посетилаца, о којима би бринуло 20.000 чланова посаде.
Међу импресивним садржајима помињу се небодерски хотели, спортски стадион са 15.000 седећих места, конгресни центар, водени парк, музеји, концертна дворана те големи акваријум за рониоце.
Фото: Јутјуб принтскрин/Freedom Ship
На самом врху налазило би се и осам хелидрома, док би унутрашњост красила 24 километра пешачких стаза и паркови.
Прочитајте још
Будући да би био превелик за било коју светску луку, брод би стално боравио у међународним водама, а путници би се до копна превозили флотом трајеката и мањих крузера.
Фото: Јутјуб принтскрин/Freedom Ship
Идеја стара тридесет година добија нову прилику
Иако градња још није почела, идеја је рођена деведесетих година прошлог века, а осмислио ју је амерички инжењер Норман Никсон који је преминуо 2012. године. Нацрти су јавно ажурирани годину дана након његове смрти, али је пројекат убрзо поново стављен на чекање.
Сада је причу реактивирао Роџер Гуч, извршни директор компаније Freedom Cruise Line International, који је окупио стручни тим од 12 лидера. Гуч тврди да је потражња голема и да би могли оправдати градњу чак три оваква брода, али признаје да је тренутно кључни изазов прикупљање почетног капитала.
Фото: Јутјуб принтскрин/Freedom Ship
Једном када се осигурају финансије, градња би започела у Индонезији, где би се делови трупа склапали на отвореном мору. Процењује се да ће градња трајати три до четири године, а усељење првих становника било би могуће већ на пола тог процеса.
Све будуће одржавање обављало би се искључиво на мору јер брод никада не би имао матичну луку, већ би стално пловио брзином од седам чворова, обилазећи Земљу сваке две године. Део прихода долазио би од изнајмљивања и продаје пословних простора предузетницима, док би холдинг задржао власништво над профитабилним сегментима попут казина.
Фото: Јутјуб принтскрин/Freedom Ship
Занимљиво је да су интерес за напредну бродску болницу већ показале медицинске истраживачке установе јер би брод у међународним водама био изван домета уобичајених регулаторних тела.
Зелене амбиције и еколошка архитектура
Аутори пројекта истичу и филантропску страну; брод би захваљујући нуклеарном погону драстично смањио емисију угљеника, а планирано је и да чисти океане током пловидбе.
Осим тога, будући да не би пристајао у лукама, не би стварао притисак на локалну инфраструктуру малих обалских места, већ би привлачио посетиоце на отворено море.
Фото: Јутјуб принтскрин/Freedom Ship
Главни планер пројекта је Кевин Шопфер, стручњак за аркологију, дисциплину која спаја архитектуру и екологију. Шопфер објашњава да су намерно ублажили рубове брода како не би изгледао као монолитна грдосија, те да су уложили много труда у стварање зелених површина које омогућавају броду да „дише“. Унутар спортског комплекса налазио би се и фудбалски терен погодан за концерте и манифестације.
Поређења ради, са капацитетом од 80.000 људи, Freedom Ship би превозио осам пута више путника од тренутно највећег путничког брода на свету, крузера Star of the Seas компаније Royal Caribbean. Иако је кроз историју предложено много сличних стамбених бродова, до сада су запловила само два значајно мања пројекта.
Фото: Јутјуб принтскрин/Freedom Ship
Упркос скептицизму јавности, пројектни менаџер Сридев Мукерџи из сингапурске Blossom Group верује у успех и истиче како су уз Гучову упорност и стрпљење могућности неограничене, закључује Телеграф.