Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Analitičari su rekli u razgovoru za javnu televiziju RTVE da ovaj događaj ima mnoga obeležja onoga što se naziva hibridnim ratovanjem.
Maroko "nije tek još jedna susedna država" niti se može upoređivati s drugima zbog svojih dugogodišnjih teritorijalnih pretenzija prema Seuti i Melilji, tvrde oni. U ovom slučaju isplelo se toliko geostrateških interesa da je teško sve pripisati navodno spontanom pokretu bez političkog cilja, podstaknutim društvenim mrežama, kažu analitičari.
- Radilo se o spletu različitih činilaca, položaju mladih, vestima objavljenim u medijima, porukama na društvenim mrežama… koje je Rabat iskoristio u svoju korist - smatra Alehandro del Vale, profesor međunarodnog prava i međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Kadizu.
S njim se slaže i penzionisani admiral Huan Rodrigez Garat, autor knjige "Ratni bubnjevi" (Tambores de Guerra), koji ocenjuje da je reč o spoju više različitih činilaca, prenosi Hina.
- Migracije su prirodan fenomen, koji redovno podstiču postupci legalizacije boravka jer migrantima daju nadu, a u ovom slučaju dodatno ih je podstakla i presuda Vrhovnog suda. Ipak, ovako velike razmere moguće je objasniti samo time da Maroko, kada mu to odgovara, vrši pritisak na Španiju zatvarajući oči pred onim što se događa.
Pročitajte još
Foto: Tanjug/AP Photo/Antonio Sempere
- Reč je o hibridnoj operaciji koja kombinuje dezinformacije sa korišćenjem migranata kao oružja. Kombinacija ta dva elementa ima za cilj da prisili Španiju na određene ustupke - smatra Natalija Sanča, istraživačica na Kraljevskom institutu Elkano.
Ističe da se, iako Maroko ne može direktno da se smatra odgovornim za tu operaciju, ona odvijala uz "prećutnu saglasnost" režima, koji nije zaustavio priliv ljudi. Postavlja se pitanje kako je tih 50.000 ljudi uspelo da pređe granicu. Prema rečima opozicionog novinara Alija Lmrabeta, to je bilo nemoguće bez znanja marokanskih vlasti.
- Maroko nije komunistička država, ali nadzire zemlju onako kako je to nekada činio Sovjetski Savez, pa čak i efikasnije - objašnjava Lmrabet. Dodaje da nije moguće mobilisati toliki broj ljudi, a da marokanski režim za to "nije unapred znao".
- Maroko je policijska država, nije poput Španije, gde se poštuju građanske slobode - dodaje, aludirajući na strogi nadzor društvenih mreža i tehnološke mogućnosti države za lociranje i identifikovanje autora pojedinih objava kada to vlastima odgovara.
Foto: Tanjug/AP Photo/Antonio Sempere
Različiti motivi
Analitičari navode različite moguće motive. Lmrabet ističe da je Odbor za pravosuđe španskog Kongresa 23. jula podržao predlog zakona kojim bi špansko državljanstvo dobili ljudi Zapadne Sahare, područja čiji ljudi smatraju Maroko okupatorom, rođeni dok je to područje još bilo španska kolonija, kao i njihovi potomci.
Prema procenama predlagača zakona, pravo na državljanstvo imalo bi između 100.000 i 200.000 ljudi.
Reč je o velikom broju osoba "s pravom glasa, od kojih je većina sklona Fronti Polisario i nezavisnosti. Zamislite količinu izborne snage koju bi imali ti ljudi", ističe novinar.
Prema mišljenju Rodrigeza Garata, krajnji cilj Rabata jeste "da utiču" na spoljnu politiku Španije u pitanjima poput Zapadne Sahare ili Alžira, susedne zemlje s kojom Maroko godinama ima zategnute odnose, kao i na pregovore o područjima pod španskim suverenitetom. Sličan stav zastupa i izvršni direktor Centra za savremene arapske studije (CEARC), Haizam Amirah Fernandez.
Foto: Tanjug/AP Photo/Antonio Sempere
- Logika Rabata temelji se na razmišljanju da je svaki španski korak prema Alžiru loš za Maroko te da na njega treba odgovoriti iskazivanjem nezadovoljstva kroz različite oblike pritiska, uz određenu dozu dvosmislenosti. To nije ništa novo. Isto se dogodilo 2021. i 2022. godine, kada je Maroko uspeo navesti špansku vladu da promeni svoj dotadašnji neutralni stav prema Zapadnoj Sahari - podsetio je u ponedeljak u razgovoru za televizijski kanal Kanal 24 Oras.
Del Vale ističe da je temeljni razlog svega zahtev marokanske monarhije da Seuta i Melilja, eklave na severu Afrike, postanu deo njene državne teritorije.
- Maroko nas smatra strateškim protivnikom kojeg treba poraziti jer je u samim temeljima njegovog nacionalnog identiteta osporavanje granica Seute i Melilje. Zbog toga će nas uvek smatrati protivnikom - upozorava španski profesor.
Foto: Tanjug/AP Photo/Antonio Sempere
Španci uvereni da je kriza u Seuti rezultat hibridnog ratovanja
Na toj tezi, da dva autonomna španska grada ne bi trebalo da pripadaju Španiji, poslednjih dana ustrajava i marokanski list Le 360, koji je u jednom članku napisao: "Pitanje nije hoće li se te eklave vratiti svom prirodnom okruženju, Maroku, nego kada će se to dogoditi i nakon koliko tragedija."
Istraživačica Kraljevskog instituta Elkano dodatno potkrepljuje tezu profesora sa Univerziteta u Kadizu ukazujući na jačanje odnosa između SAD, Izraela i Maroka.
Pritom naglašava da se moguća hibridna operacija ne može pripisati ni Vašingtonu ni Tel Avivu, niti se može utvrditi jesu li u njoj na bilo koji način učestvovali. Ipak, smatra da bliski odnosi između tri država utiču na buduće posledice ovih događaja. Sanča podseća da je marokanski režim 2020. godine potpisao Abrahamove sporazume, čime je normalizovao odnose sa Izraelom, dok su SAD zauzvrat prihvatile marokansku poziciju o Zapadnoj Sahari.
Foto: Tanjug/AP Photo/Antonio Sempere
- Od tada se razvija svojevrsna trostrana saradnja između tri države, koja uključuje razmenu vojne opreme, sofisticiranih sistema za nadzor i špijunažu, poput programa Pegasus, kao i diplomatsku saradnju čiji se učinci sada kapitaliziraju u Vašingtonu - navodi Sanča.
Pritom podseća na dokument američkog Kongresa u kojem su Seuta i Melilja opisane kao teritorija Maroka "pod španskom upravom". Takođe ističe ulogu kongresnika Marija Dijaza-Balarte, člana kongresnog kluba koji zastupa interese Maroka u Zastupničkom domu SAD i koji je predložio da se saharska Fronta Polisario proglasi terorističkom organizacijom.
"SAD i Izrael su iskoristili situaciju"
Na ovaj ili onaj način, zaključuje Sanča, "SAD i Izrael iskoristili su situaciju kako bi se pridružili narativu usmerenom protiv vlade Pedra Sančeza, s kojom imaju zategnute odnose."
Ni Sanča ni Del Vale ne smatraju nerealnim scenario prema kojem bi sledeći potez Maroka mogao biti pokušaj da SAD javno podrže uključivanje Seute i Melilje u marokansu teritoriju.
Foto: Tanjug/AP Photo/Antonio Sempere
- Maroko to sada može da pokuša jer je ohrabren i ima dva snažna saveznika, Izrael i SAD. Pokušaće izvući najveću moguću korist iz ove situacije - objašnjava Sanča te dodaje:
- U Vašingtonu probni politički signali često prethode maksimalističkim izjavama Donalda Trampa. A pitanje Seute i Melilje te njihove pripadnosti na dnevnom je redu još od aprila.
Važan činilac je i preusmeravanje pomorskih trgovačkih ruta nakon događaja u Ormsukom moreuzu. Time je ulaz u Sredozemlje, omeđen s jedne strane Seutom, a s druge Gibraltarom, dobio na važnosti kao tačka međunarodnih trgovačkih puteva.
Foto: Depositphotos/Lesniewski
- Maroko je svesniji svih tih okolnosti nego Španija - smatra Del Vale. Istovremeno kritikuje politiku španske leve vlade jer, prema njegovu mišljenju, ne uzima u obzir posebnost Maroka – jedinog suseda koji, kako kaže, nastoji "da naruši španski demokratski prostor", te nema jasno definisanu strategiju prema toj zemlji.
"Ovo treba da postane pitanje između Maroka i EU"
Profesor međunarodnog prava ne razume zašto se Španija nije više oslonila na Evropsku uniju.
- Maroko je prvi zainteresan da ovo ostane pitanje između Španije i Maroka. Mislim da bi interes Španije trebalo biti da to postane pitanje između Maroka i EU - objašnjava Del Vale.
Prema njegovu mišljenju, da je u Seuti bila raspoređena misija Fronteksa, marokanske vlasti ne bi dozvolile ulazak hiljada ljudi preko graničnog prelaza Tarahal.
Foto: Tanjug/AP Photo/Antonio Sempere
- Ali za to je potrebno da španska vlada zatraži pomoć, a ona to ne želi da učini - zaključio je Del Vale.
Sanča kaže da odgovor EU na krizu u Seuti nije bio jednak onomu koji je pružila u sličnim situacijama na istočnom krilu Unije. Podseća na događaje iz 2021. kada je Belorusija usmerila desetine migranata prema granici s Poljskom.
- Tada je odgovor bio osuda takvih postupaka, a sada smo svedočili rasulu. Videli smo da su zemlje poput Italije ili Finske reagovale prilično nesolidarno. Zašto? Zato što se uz usklađivanje Trampa i Izraela s Marokom pojavljuje i četvrti činilac – krajnja desnica i njena namera da utiče na ishod izbora u Španiji (sledeće godine) - zaključila je istraživačica Instituta Elkano.
Foto: Abdel Majid BZIOUAT/AFP/Profimedia
BONUS VIDEO:
