Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Austrija se ovog leta suočava sa visokim temperaturama i ozbiljnom sušom, uz istovremene epizode snažnih oluja, obilnih padavina i klizišta. Jeger smatra da takve pojave više ne treba posmatrati samo kao pojedinačne vremenske ekstreme, već u kontekstu dugoročnih klimatskih promena.
- Klimatske promene nisu izmišljotina, već tvrdokorna fizika - poručio je Jeger, upozoravajući da bi sadašnji nivo vrućina i ekstremnih vremenskih prilika mogao da postane "nova normalnost".
Prema pisanju hrvatskog "Večernjeg lista", Jeger je poručio da će društvo morati da se prilagodi novim uslovima, a među problemima koji ga posebno zabrinjavaju nalazi se dostupnost vode. NJegove tvrdnje o izraženoj suši u Austriji potvrđuju i zvanični podaci austrijske službe GeoSphere Austria.
U prvoj polovini godine 27 odsto manje padavina
Od 1. januara do 30. juna 2026. godine u Austriji je palo 27 odsto manje padavina od dugoročnog proseka, saopštila je GeoSphere Austria. U pojedinim delovima zemlje bilo je toliko sušno da slične vrednosti nisu zabeležene od 1885. godine.
Foto: Depositphotos/aapsky
Posebno veliki deficiti zabeleženi su u pojedinim oblastima od Forarlberga, preko Salzburga i Gornje Austrije, do Donje Austrije, Bečkog basena i Burgenlanda. U tim područjima manjak padavina iznosio je između 30 i 40 odsto, dok je na istoku Austrije dostizao i 50 odsto.
Pročitajte još
Jeger ukazuje na značaj snega i glečera za vodni bilans, naročito u alpskim zemljama. Stabilan snežni pokrivač funkcioniše kao svojevrsni prirodni rezervoar: postepeno se topi i tokom dužeg perioda obezbeđuje vodu zemljištu i podzemnim izvorima. Ako snega ima manje ili se zbog viših temperatura topi ranije, menja se i raspoloživost vode.
Meteorolog smatra da će zbog toga poljoprivreda morati ozbiljno da se prilagođava klimatskim promenama. Jedan od prioriteta, prema njegovom mišljenju, jeste bolje očuvanje vlage u zemljištu i smanjivanje posledica ekstremnih padavina, između ostalog odgovarajućom zaštitom i pokrivanjem tla.
- Zaista imamo dramatične klimatske promene. Moraćemo potpuno da se prilagodimo novim uslovima. Dosadašnji način rada više nije održiv - upozorio je Jeger.
Foto: Depositphotos/AndrewLozovyi
Austrija se ubrzano zagreva
Problem nije ograničen samo na poljoprivredu. Nestašica vode može da utiče i na snabdevanje stanovništva, energetiku, industriju i turizam.
Zvanični Klimatski izveštaj za Austriju za 2025. pokazuje da se zemlja i dalje ubrzano zagreva. Prosečna temperatura tokom prošle godine iznosila je 7,9 stepeni Celzijusa, odnosno 2,1 stepen više od klimatskog proseka za period od 1961. do 1990. godine. Time je 2025. svrstana među osam najtoplijih godina od početka merenja.
Istovremeno, količina padavina bila je oko 17 odsto ispod dugoročnog proseka, zbog čega je 2025. bila jedna od najsušnijih godina u Austriji tokom poslednjih decenija.
Foto: Sergey Tolmachev/Alamy/Profimedia
Jeger zato smatra da nije dovoljno govoriti samo o ublažavanju posledica, već i o promenama načina života i smanjenju emisija. Kao primere navodi češće korišćenje bicikla i pešačenje, smanjenje potrošnje mesa i veću svest o uticaju avionskog saobraćaja i potrošnje odeće na životnu sredinu.
"Još nismo došli do kraja uspona"“
Austrijski meteorolog ne očekuje brz povratak klimatskim uslovima kakvi su postojali u prošlosti.
- U osnovi, još nismo došli do kraja uspona - rekao je Jeger, ocenjujući da svet kao celina još nije dovoljno odlučno počeo da usporava zagrevanje.
Upravo u tom kontekstu treba razumeti njegovu dramatičnu izjavu da bi ovo moglo da bude "najhladnije leto u narednih 300 godina". Ona nije precizna meteorološka prognoza temperature svakog narednog leta tokom tri veka, već upozorenje kojim Jeger ilustruje smer dugoročnog zagrevanja planete.
Foto: Depositphotos/Amaviael
NJegova poruka je da pitanje više nije samo da li je moguće vratiti klimu na prethodno stanje, već koliko se dalji rast temperature može ograničiti i koliko brzo se društva mogu prilagoditi promenama koje su već nastupile.
- U svakom slučaju, sa onim što sada imamo moraćemo da živimo - poručio je Jeger.
BONUS VIDEO:
