Od prve svetske zvezde do nacizma: Priča o najslavnijem pilotu ikad - život mu obeležila užasna porodična tragedija, bio popularan i u SHS

Epohalni prelet preko Atlantika

Lindbergov najslavniji poduhvat bila je solo misija preleta preko Atlantika 1927. godine. Let je započeo 20. maja iz NJujorka, s malenim avionom koji se zvao Spirit of St. Louis.

Ovaj izazov nije bio samo tehnološki podvig, već i test ljudske izdržljivosti. Lindberg je proveo 33 i po sata u vazduhu, boreći se s umorom, hladnoćom i potencijalnim kvarovima. Tokom leta, suočio se s brojnim izazovima, uključujući loše vreme i probleme sa navigacijom.

Uprkos svemu, uspešno je sleteo u Pariz, čime je postao prva osoba koja je sama preletela Atlantik avionom. Ovaj istorijski trenutak doneo mu je ne samo globalnu slavu već i Orteigovu nagradu od 25.000 dolara.

Dvadesete godine 20. veka bile su doba velikih tehnoloških promena, a Lindbergov let bio je vrhunac tog perioda. Ovaj događaj nije samo označio tehnološki napredak već je bio simbol hrabrosti i inovativnosti. Svet je bio očaran ovim poduhvatom, a Lindberg je preko noći postao globalna senzacija. NJegov uspeh predstavljao je nadu i inspiraciju u vreme kada su Sjedinjene Države uživale u ekonomskom usponu, neposredno pre Velike depresije.

Lindberg je postao prva prava svetska zvezda u današnjem smislu. Tabloidi su pratili svaki njegov korak, njegov privatni život postao je jednom od glavnih tema u američkoj javnosti.

Pročitajte još

Zašto se većina Srba preziva na -IĆ?

12:56

Najveći ustaški krvnik: Kako je Miloš upao u zamku UDBE

15:27

Bombama razorio Beograd '41: Ovako je završio Aleksandar Ler

21:12

Nizak vodostaj i "savski Titanik" Mina ga poslala na dno '45

10:49

NJegova slava prelivala se i na ostatak sveta pa su i novine u tadašnjoj Kraljevini SHS svakodnevno pisale o njegovom životu, a posebno o tragičnom događaju koji će uslediti.

Uprkos statusu nacionalnog heroja, Lindbergov privatni život obeležen je tragedijom. Otmica i smrt njegovog sina 1932. godine postala je senzacionalna i tragična vest.

Ovaj događaj, poznat kao „Slučaj Lindberg”, bio je jedan od prvih velikih kriminalističkih slučajeva koje su mediji široko pratili u SAD-u.

Otmica Čarlsa Lindberga Mlađeg bila je šokantna ne samo zbog svog nasilnog karaktera već i zbog toga što je žrtva bila dete slavne osobe. Dete je oteto iz svoje sobe, a Lindberg je pronašao poruku o otkupnini.

Ubrzo se saznalo da su otmičari tražili 50.000 dolara. Iako je Lindberg platio otkupninu, njegov sin nije vraćen. Telo malog Čarlsa pronađeno je tek nakon više od dva meseca, nedaleko od njihove kuće.

Ova tragedija bila je glavna vest ne samo u Americi nego i širom sveta. Dok se tragalo za dečakom, u medijima se pratio svaki korak inspektora i porodice. Nagađalo se ko bi mogao stajati iza otmice, tražilo se sumnjivce i nagađalo o raznim teorijama. Istraga je bila opsežna, ali i kontroverzna. Mnogi su kritikovali policiju zbog postupanja s ovim slučajem, a javnost je bila opsednuta detaljima.

Nakon dugotrajne potrage, uhapšen je Bruno Ričard Hauptman, nemački imigrant, koji je osuđen za otmicu i ubistvo te pogubljen 1936. godine. On je uhvaćen jer je platio benzin jednom od označenih novčanica koje su predate u otkupnini.

Ovaj događaj imao je ogroman uticaj na američko pravosuđe i medijsko izveštavanje. „Zakon Lindberg” usvojen je 1932. godine, čineći otmicu saveznim zločinom. Slučaj je takođe doveo do promena u načinu na koji mediji izveštavaju o kriminalističkim slučajevima, posebno kada su u pitanju deca slavnih osoba.

Bliskost sa nacizmom

Lindbergovi politički stavovi, posebno uoči i tokom Drugog svetskog rata, izazvali su brojne kontroverze.

Bio je pristalica američkog izolacionizma i predvodio je pokret protiv ulaska SAD-a u rat (i njegov otac je bio kongresnik koji se za vreme Prvog svetskog rata zalagao za izolacionizam).

Lindbergove izjave i stanovišta često su interpretirani kao simpatije prema nacizmu i antisemitizmu, naročito nakon njegovih poseta Nemačkoj 1930-ih.

Izazvao je velike polemike svojim govorima, koji su mnogi tumačili kao antisemitske i pronacističke, a aktivno se zalagao za američku neutralnost, što je direktno išlo na ruku nacističkoj Nemačkoj i njenim saveznicama.

General-feldmaršal Gering uručuje pukovniku Lindbergu medalju u ime Adolfa Hitlera u oktobru 1938.

Tokom Drugog svetskog rata, kad se Amerika uključila u rat, Lindberg se nije aktivno borio jer je ostao predan svom izolacionističkom stavu. Uprkos tome, radio je kao konsultant za različite vazduhoplovne kompanije i bio je uključen u razvoj avijacijske tehnologije.

NJegov doprinos ratnom naporu bio je tehničke prirode, što uključuje rad na poboljšanju performansi američkih borbenih aviona. NJegov poseta ratnim zonama i izveštaji o nemačkim vazduhoplovnim snagama dali su vredne informacije američkim oružanim snagama.

Iako je bio izolacionista, Lindberg je prepoznao opasnost koju predstavlja nacistička Nemačka, pa se nakon napada na Perl Harbor izjasnio za podršku američkom ratnom naporu.

Posle rata Lindberg se povukao iz javnosti, nastavivši da radi u avijaciji i očuvanju prirode. Uprkos kontroverzama, njegov prelet preko Atlantika i dalje ostaje jedan od najvažnijih događaja u istoriji avijacije.

Sam Lindberg ostao je jedna od najkontroverznijih i najzanimljivijih ličnosti prve polovine 20. veka. Preminuo je na Havajima 1974. u 72. godini života.