Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Mačka, koju lokalne zajednice zovu tilkajo, deo je grupe malih mačaka oncila koje se nalaze u većem delu Južne Amerike. Vrsta tilkajo je otkrivena u planinskoj regiji Jungas u Boliviji, gde su šume često prekrivene oblacima i okružene vlažnim vazduhom, navode istraživači.
Mačka je dugačka oko 46 centimetara, a teška 1,4 kilograma, što je čini manjom od prosečne kućne mačke.
Istraživači su koristili genetske podatke kako bi potvrdili da je reč o novoj vrsti i dali su joj latinski naziv Leopardus tilcayo, zadržavši njeno lokalno ime.
- NJeno krzno je svetlo smeđe... s nepravilno oblikovanim rozetama po telu - kazala je Paola Nogales-Askarunz, istraživačica Nacionalne geografije i jedna od autorki studije koja opisuje novu vrstu objavljene u četvrtak u časopisu Current Biology, piše Rojters.
Malo toga je poznato o biologiji i načinu života mačke. Ostaci manjih glodara u uzorcima njenog izmeta upućuju na to da oni možda čine deo njene prehrane, a snimci kamera da bi mogla biti aktivnija noću, pojasnila je Nogales-Askarunz.
Pročitajte još
Oncile su takozvane kriptične vrste, što znači da ih nije moguće razlikovati samo na temelju izgleda, rekao je evolucioni biolog i jedan od autora studije Jonas Leskroart sa belgijskog univerziteta Antverpen. Te mačke ranije su se smatrale jedinstvenom vrstom, ali genetska istraživanja su pre više decenija utvrdila da bi se moglo raditi o većem broju vrsta. Leskroart je opisujući novu vrstu rekao da su „naše informacije trenutno ograničene na dve žive jedinke koje smo pregledali i manji broj snimaka kamere“.
Jedna od živih jedinki je 10 godina star mužjak koji sada živi u prihvatilištu za divlje životinje Senda Verde nakon što ga je lokalna porodica držala u svom domu.
„Drugačija životinja“
Posmatranje mačke u Boliviji je postalo zanimljivo jer „njene karakteristike nisu odgovarale opisima, koji se većinom temelje na brazilskim mačkama“, rekla je Nogales-Askarunz.
- Zbog toga smo se zapitali: kakve oncile zapravo imamo u Boliviji?
NJihov tim je analizirao uzorke DNK 38 mačaka iz više južnoameričkih zemalja, uključujući osam muzejskih primeraka. Studija je utvrdila da su oncile zapravo pet genetski različitih vrsta.
- Nikada nismo očekivali da bi ova bolivijska oncila bila zasebna vrsta, a niko nikada nije predložio da je se smatra drugačijom životinjom, podvrstom ili nečim drugim - kazao je Leskroart.
Genetska analiza upućuje na to da se vrsta tilkajo odvojila od drugih oncila pre otprilike 1,4 miliona godina. Ako je više razlika u DNK, naučnici pretpostavljaju da su se vrste kasnije odvojile, pojasnio je Leskroart, dodajući da ovaj jaz u pravilu znači različite vrste.
Tim istraživača je opisao i novu podvrstu oncile u peruanskoj regiji Jungas, nazvavši je Leopardus tigrinus antisuyo po istoimenoj regiji drevnog carstva Inka koje uključuje područje na kojem ta podvrsta obitava.
Prema Crvenom listu Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN) koji prati statuse vrsta, oncile su trenutno označene kao „ranjive“ vrste čija se populacija smanjuje.
Istraživači su podelili svoje nalaze sa IUCN-om, koji će odvojeno proceniti pet vrsta. To bi moglo dati bolji uvid u njihov status, rekao je Leskroart, a vrste poput tilkaja bi mogle potencijalno biti ugrožene kada ih se odvojeno proceni.
Potreba za jasnijom procenom je posebno važna u Jungasu, jednom od najugroženijih ekosistema regije.
Planinske šume se suočavaju sa sve većim pritiskom deforestacije, širenjem poljoprivrednih zemljišta, požarima koje uzrokuju ljudi i rudarenjem, kazala je Nogales-Askarunz. Obnova šuma oštećenih požarima, zaštita preostalih šuma i održavanje veza između staništa su hitni prioriteti, dodala je.
BONUS VIDEO:
