Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Fotografija ove opasne životinje koja ne da da se tako često vidi, postavljena je na „Facebook“ stranici „Wild Golija“, koja se i pohvalila ovim neverovatnim „ulovom“ kamerom, pa sve pratioce obradovala sadržajem.
– Iznenađeni brojem susreta i fotografija ove prelepe i naše najveće mačke, ali i presrećni zbog njegove prisutnosti i brojnosti. Ris („Lynx lynx“) naša najveća mačka i najređi, ali i najlepši lovac ovih prostora. Solila za srneću divljač su mesta gde ga kamere najčešće uhvate, jer on je svestan da je tu brza hrana malo lakše lovljiva nego u ostatku planine – piše pomenuta stranica u opisu fotografije.
Foto: Depositphotos/animalphoto
Nevidljivi gospodar domaćih šuma, evroazijski ris, predstavlja najveću divlju mačku na Starom kontinentu i jednu od najmisterioznijih životinja koje koračaju Srbijom. Prepoznatljiv po karakterističnim crnim ćubicama na vrhovima ušiju, gustom krznu posutom pegama i kratkom repu, ovaj usamljeni i tihi predator vešto izbegava svaki susret sa čovekom.
Zbog tajnovitog načina života, noćnih navika i sposobnosti da se gotovo nečujno stapa sa okolinom, stručnjaci i ljubitelji prirode ga s pravom nazivaju „duhom šume“. NJegova uloga u prirodi je neprocenjiva, jer kao predator na vrhu lanca ishrane lovi pretežno srneću divljač, čime održava zdravlje i prirodnu ravnotežu šumskih ekosistema.
Pročitajte još
Iako je nekada bio na ivici istrebljenja, ris je danas u Srbiji strogo zaštićena vrsta, a njegova malobrojna populacija nastanjuje isključivo najnepristupačnije i najočuvanije predele. Najvitalnija grupacija ovih divljih mačaka u našoj zemlji pripada karpatskoj podvrsti i skoncentrisana je u istočnoj i severoistočnoj Srbiji. Svoje sigurno utočište pronalaze u gustim prostranstvima Nacionalnog parka Đerdap, na Kučajskim planinama, Miroču, kao i na obroncima Stare planine.
S druge strane, na krajnjem jugozapadu zemlje i prostoru Prokletija, povremeno se beleže tragovi balkanskog risa – kritično ugrožene podvrste čiji se ukupan broj na čitavom Balkanu procenjuje na svega nekoliko desetina jedinki.
Uprkos strogim zakonima i naporima biologa da prate njihovo kretanje pomoću modernih foto-zamki, opstanak risa u Srbiji i dalje je pun izazova. Glavne pretnje ovom veličanstvenom lovcu više nisu prirodni neprijatelji, već ljudski faktor.
Gubitak i degradacija staništa usled seče šuma, izgradnja infrastrukture koja preseca njihove migratorne koridore i smanjenje broja njihovog prirodnog plena predstavljaju probleme koji će dugoročno odrediti da li će „duh šume“ nastaviti da suvereno vlada planinama Srbije ili će, nažalost, ostati samo uspomena.
BONUS VIDEO
