Tkanjem se dobijaju ćilimi, prostirke različitih dezena koje se mogu koristiti kao prekrivači za krevete i klupe, ukrasi za zidove ili tepisi.
Mada se tehnika pirotskih ćilima ne može sa sigurnošću odrediti, veruje se da je ovaj zanat na naše prostore stigao sa turskim osvajačima, a sam zanat na ovim prostorima razvija se već skoro 400 godina. Razvijanje tkačkog zanata dovelo je do toga da pirotski ćilimi postanu poznati širom sveta.
Foto: I. Marinković
Ono što ove ćilime čini tako specifičnim je vuna od koje se prave. Na obodima Stare Planine ranije su gajene ovce specifične vrste, poznate kao pramenka. Pored njene vune i sam način izrade ćilima je bio poseban. Naime, tkalje nisu koristile preslicu, već samo vreteno i kudelju. Na taj način dobijala se izuzetno tanka vunena nit, koju su marljive tkalje bojile pomoću lista ili kore oraha, lipe, lukovine i ostalim prirodnim bojama. Uvođenjem industrijskih boja u upotrebu, omogućeno je tkanje ćilima sa većim brojem nijansi.
Foto: Zoran Jovanović Mačak
Veruje se da nijedan ćilim nije isti, da je kao otisak prsta, a svaka tkalja na svom ćilimu ostavlja neku vrstu ličnog pečata u obliku oderđene šare. Najčešće korišćeni oblici su bili jelenak, ptica, plamen, gušter, gugutka, ali i ruže, venci, karanfili i razni drugi cvetovi. Za izradu jednog ćilima potrebno je skoro dva meseca ručnog, mukotrpnog rada, a jedan ćilim obično košta više stotina evra.
Foto: I. Marinković
Krajem 19. veka, osnovano je i prvo ćilimarsko društvo i pirotski ćilimi tada prvi put bili izloženi na velikoj svetskoj izložbi u Beču.
Danas se pirotski ćilim smatra brendom naše zemlje iako se njime bavi mali broj žena iz Pirota i okoline.
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
Pročitajte još
