Ткањем се добијају ћилими, простирке различитих дезена које се могу користити као прекривачи за кревете и клупе, украси за зидове или теписи.
Мада се техника пиротских ћилима не може са сигурношћу одредити, верује се да је овај занат на наше просторе стигао са турским освајачима, а сам занат на овим просторима развија се већ скоро 400 година. Развијање ткачког заната довело је до тога да пиротски ћилими постану познати широм света.
Фото: И. Маринковић
Оно што ове ћилиме чини тако специфичним је вуна од које се праве. На ободима Старе Планине раније су гајене овце специфичне врсте, познате као праменка. Поред њене вуне и сам начин израде ћилима је био посебан. Наиме, ткаље нису користиле преслицу, већ само вретено и кудељу. На тај начин добијала се изузетно танка вунена нит, коју су марљиве ткаље бојиле помоћу листа или коре ораха, липе, луковине и осталим природним бојама. Увођењем индустријских боја у употребу, омогућено је ткање ћилима са већим бројем нијанси.
Фото: Зоран Јовановић Мачак
Верује се да ниједан ћилим није исти, да је као отисак прста, а свака ткаља на свом ћилиму оставља неку врсту личног печата у облику одерђене шаре. Најчешће коришћени облици су били јеленак, птица, пламен, гуштер, гугутка, али и руже, венци, каранфили и разни други цветови. За израду једног ћилима потребно је скоро два месеца ручног, мукотрпног рада, а један ћилим обично кошта више стотина евра.
Фото: И. Маринковић
Крајем 19. века, основано је и прво ћилимарско друштво и пиротски ћилими тада први пут били изложени на великој светској изложби у Бечу.
Данас се пиротски ћилим сматра брендом наше земље иако се њиме бави мали број жена из Пирота и околине.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
Прочитајте још
