Ninisto je rekao da je učlanjivanje u NATO bila jedna od dve glavne alternative Finske za bezbednost u okviru EU, dok je druga pojačavanje odbrane sa SAD i susednom Švedskom.

-Početna tačka nam je da tražimo nešto drugo, umesto da samo nastavimo ovako, kako smo i do sada, kazao je Ninisto za "Fajnenšel tajms" (FT).

On je dodao da obe opcije imaju prednosti kojima bi se popravila bezbednost Finske.

Prvi put, većina Finaca želi u NATO, sudeći po rezultatima ankete koju je napravio javni servis "Yle" prošle nedelje, gde se 62 procenta punoletnih stanovnika izjasnilo da želi učlanjenje, a 16 odsto je bilo protiv.

Decenijama, podrška građana članstvu NATO u Finskoj bila je na oko 20 odsto, dodaje "Fajnenšel tajms".

Ukoliko bi finski političari podržali članstvo u NATO, tada bi podrška naroda bila 74 odsto, dodaje se u istraživanju finskog javnog servisa.

-Razumem sve to vrlo dobro, jer bi naše učlanjenje moglo da izgleda da je naša briga završena. Ali sve ostale alternative uključuju rizike koje moramo da vidimo. U ovom trenutku najveći rizik je eskalacija situacije u Evropi, kazao je Ninisto.

Finska vlada priprema "beli papir" o bezbednosnim opcijama, uključujući i potencijalno članstvo u NATO, navodi FT i dodaje da je parlament spreman da odlučuje o tome da li da se aplicira za članstvo u NATO narednih meseci.

Od zemalja članica Evropske unije, Finska ima najdužu granicu sa Rusijom - 1.340 kilometara.

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".