Kakva je to kafana bila govori i podatak da je ušla i u knjigu sociologa dr Dragoljuba B. Đorđevića koja se zove po pesmi. Prvo se zvala "Dva pajdaša", da bi kasnije kafana dobila naziv po svom gazdi Radetu Živkoviću DŽerimi. U početku nije bila na dobrom glasu. Smeštena u predgrađu, nije spadala u mondiš niške kafane, niti je nameravala da se s njima takmiči, ali je upravo ta kafana koja se nalazila pokraj auto-puta "Bratstvo-jedinstvo" ušla u duše mnogih Nišlija i putnika namernika.
Iz ugla sociologije kafane Đorđević svestrano analizira lik Radeta DŽerima - njegov odnos sa meštanima, značenje njegovog retkog nadimka "DŽerima", njegovo gazdovanje kafanom, anegdote o njemu i on kao zarobljenik kiča - koji je zajedno sa svojom kafanom "DŽerima" postao legenda i opevan u popularnoj pesmi "Kazuj, krčmo, DŽerimo", koja je već ušla u fond srpske tradicionalne muzike.
- DŽerima je nepogrešivo prepoznavao "srodnike", ljude sličnog kova, i prema njima se odnosio popustljivo, od toga da su mogli duže ostati u kafani, znači i kada je za većinu već važio fajront, dotle da im je pozajmljivao pare kako bi mogli da se "provode", plaćaju muziku i naručuju iće i piće. Takvi su ga retko izneveravali - piše između ostalog dr Đorđević.
Živković, inače bivši autoprevoznik, na kraju kafanske večeri, koja je isticala uvek posle ponoći i propisanog radnog vremena, često je bio na mukama sa mušterijama, kako da ih privoli da napuste objekat. Prosto naprosto, i "suva i mokra braća", uljudni i pijani posetioci, nisu olako želeli da se udalje. Kafedžiju je počesto hvatala nervoza, i tada je znao da bude neprijatan i grub, da viče i silom izgoni noćobdije uz omiljenu reč "raus".
- U krčmi DŽerima često je bilo i incidenata, tuča i lomnjave čaša, flaša i inventara, pa je gazda svagda bio pripravan da na vreme reaguje. Držao je motku ispod šanka, i kad neko počne da pravi nered on očas izvadi močugu i onda je pokaže remetiocu nakon čega bi se ovaj primirio - jedna je od anegdota koja se prepričava.
Nimalo nije bilo lako i prijatno biti vlasnik periferijske mehane, u kojoj je znala da zavlada "drumska kultura", ali je DŽerima bio krčmar kakav se poželeti može, iako nije na svaki kalup stavljan, jeste dobar čovek, prostodušan i lafčina.
Krčma "DŽerima" je poodavno zatvorena, sada je samo ruinirani objekat koji stoji pored autoputa i podseća na jedno vreme kada su u njoj nastupali mnogi u to vreme slavni muzičari. I Rade Živković, vlasnik kafane, nas je napustio pre šest godina. Ipak, zahvaljujući pesmi oni će živeti.
Anegdote:
Kelner zove DŽerimu i saopštava mu da jedan gost neće da plati ceh.
DŽera mu priđe i pita ga: „Jel ‘oćeš da platiš?“
Gost: „Neću. Ja sam pravnik i mogu da ti zatvorim kafanu.“
DŽerima mu se derne: „Pa, čitava niška komuna ne može da gu zatvori
- ti ćeš da je zatvoriš!“
Istera ga i pojuri motkom; gost se bezglavo sjuri niz autoput.
∗
Došao u kafanu glavni sanitarni inspektor koji, inače, ima pravo da zatvori takve objekte. Svi se poplašili, pa i Rade DŽerima. „Ništa, ništa“, veli inspektor, „samo sam navratio da se uverim da li zaista DŽera čuva ovce u crnom odelu, beloj košulji, mašni i cipelama“.
∗
DŽerima sedi u krčmi, a za jednim popunjenim stolom u ćošku veselo
društvo dobro jede i pije.
„Gazdo, daj naplati“ – obraćaju me se gosti.
Prilazi Rade s nekim papirićem i od oka im saopštava cifru.
Oni ga gledaju zbunjeno: „Mnogo je DŽero, gde je račun?“
DŽerima im se brecnu: „Ja to znam napamet, kakav račun!?“
„E, pa, ne može tako…!“ – stadoše da žustro negoduju.
DŽera ih brzo prekida: „Ma ‘kol’ko date.“
I dadoše po svom nahođenju
(Niške vesti)
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
Pročitajte još
