Kako se navodi u analizi EU, prošlog meseca je otkriveno da su ove tri zemlje izbegle embargo pravdajući se time da su ugovori o izvozu oružja u Rusiju potpisani pre 2014. godine, kada je Rusija, posle referenduma, pripojila Krim.
Ugovori potpisani ranije
Kako prenosi britanski Telegraf, deo ovog oružja koje je Rusija uvezla iz zemalja članica EU koristi se u invaziji na Ukrajinu koja je pokrenuta 24. februara. U Briselu procenjuju da je najmanje deset zemalja članica unije u Rusiju izvezlo oružja i vojne opreme u vrednosti od 350 miliona miliona evra.
U pitanju su projektili, rakete, bombe i razne vrste oružja. Od ove sume, čak 78 odsto naoružanja i opreme u Rusiju su izvezle nemačke i francuske kompanije. Evropska unija je posle ruske aneksije Krima zabranila Rusiji "direktnu ili indirektnu prodaju, izvoz, isporuku ili transport oružja i vojne opreme uključujući municiju, naoružanje, vojna vozila, opremu za paravojne formacije kao i rezervne delove". Ovaj embargo je stupio na snagu 1. avgusta 2014, a kompanije su se pravdale da su ugovori potpisani ranije i da moraju biti ispoštovani kako ne bi plaćale penale. Od početka ruske invazije na Ukrajinu, EU je Rusiji uvela pet krugova sankcija, ali i dalje skoro milijardu evra ruske firme dobijaju svakoga dana na ime izvoza energenata u Uniju.
Pitanje oružje jedno je od najvažnijih što se tiče zvaničnog Kijeva, jer ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski već nedeljama apeluje na SAD i članice NATO da Ukrajini pošalju savremeno naoružanje kako bi se suprotstavili Rusiji. Nemački kancelar Olaf Šolc žestoko je kritikovan jer je odbio da Ukrajini dostavi teško naoružanje u vidu tenkova i haubica.
Foto: Instagram/Ministarstvo odbrane Ukrajine
Pročitajte još
Stav Nemačke
Šolc je izjavio da bi dopremanje ovog naoružanja Ukrajini moglo da izazove nuklearni rat i umesto toga je najavio da će vlada u Berlinu obezbediti Ukrajini milijardu evra pomoći da kupi sebi oružje.
- Ne postoji pravilnik koji jasno određuje kada će Nemačka postati jedan od učesnika rata u Ukrajini - rekao je Šolc obrazlažući odluku da se ne šalje nemačko oružje Ukrajini.
Foto: Profimedia
Na drugoj strani, SAD jedan su od najvernijih ukrajinskih saveznika. Amerika je Kijevu od početka sukoba isporučila oružje u vrednosti od 2,6 milijardi dolara.
Rekordna potrošnja u 2021. godini: Na oružje dali 2,1 bilion $
Švedski institut za međunarodna mirovna istraživanja (SIPRI) objavio je da su zemlje širom sveta u 2021. godini na oružje potrošile više od dva biliona dolara, što je prvi put otkad se vodi evidencija.
- Potrošnja na oružje porasla je prošle godine za 0,7 odsto na 2.112 milijardi dolara - navodi se u izveštaju. Najviše su na oružje prošle godine trošili SAD, Kina, Indija, Britanija i Rusija.
- Vojna potrošnja dostigla je rekordan nivo uprkos ekonomskim posledicama pandemije koronavirusa - rekao je Dijego Lopes da Silva, viši istraživač Programa vojne potrošnje i proizvodnje oružja.
Primera radi, ruska potrošnja porasla je prošle godine 2,9 odsto, na 65,9 milijardi dolara, što je udeo od 4,1 odsto BDP. Veće izdvajanje za oružje omogućile su više izvozne cene energenata, što se vremenski poklopilo s pripremama za invaziju na Ukrajinu.
(Kurir)
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
