Naučna studija sa američkog Univerziteta Viskonsin-Medison koja je proučavala aktivnosti mozga osoba koje tek počinju da meditiraju, dugogodišnjih meditanata i osoba koje uopšte ne meditiraju, pokazala je da moždani talasi osoba koje meditiraju ukazuju na smanjeni nivo stresa i negativnih osećanja, to jest, pokazuju da su oni mirniji i srećniji.
No, od svih ispitanika najveću pažnju je privukao Metju Rikard, budistički sveštenik i dogogodišnji meditant. Na njegovu glavu bilo je pričvršćeno 256 senzora koji su merili električnu aktivnost njegovog mozga dok je meditirao.
NJegov mozak je proizvodio neuobičajeno visok nivo gama-zraka, onih koje povezujemo sa svesnošću, pažnjom, učenjem i memorijom – kakva nikada ranije nije bila zabeležena u nauci.
No, što je još važnije, Rikardov mozak je pokazao neuobičajeno visoku aktivnost u levom prefrontalnom korteksu, u poređenju sa desnim, što mu daje ogroman kapacitet za doživljaj sreće i smanjenju sklonost negativnosti. U osnovi, njegova sposobnost da oseti sreću i adekvatno reaguje na stres bila je veća nego kod svih ostalih ispitanika.
Upravo zbog ovoga je prozvan najsrećnijim čovekom na svetu. Tokom prvih desetak godina 2000-ih naučnici su proučavali njegov mozak, ispitujući ga sve naprednijim metodama. Skeniranje funkcionalnom magnetnom rezonancom 2015. godine pokazala je slične, ali još preciznije rezultate.
Pročitajte još
Metju, inače poreklom Francuz, odrastao je u ateističkom okruženju, a pre nego što ga je privukao budizam, zbog kojega se preselio u Nepal, bio je molekularni biolog.
Dakle, njegove socijalne i genetske predispozicije nisu ukazivale na ovakve potencijale, iako je nemoguće znati kako je funkcionisao njegov mozak pre nego što je počeo da upražnjava rigoroznu meditacijsku praksu. No, sve više novijih studija pokazuje da meditacija menja mozak, smanjuje, na primer amigdalu koja je odgovorna za doživljaj straha i intenzivne emocije.
Rikard sam tvrdi da je izrazito srećan čovek, ali ističe da za sreću i mir treba vežbati um, baš kao što vežbamo mišiće u teretani. Dok za mišiće koristimo tegove, za vežbanje sreće, prema njemu, najbolji su meditacija i vežbanje usmeravanja pažnje. Iako preporučuje poznati i naučno dokazani osmonedeljni program Mindfulness Based Stress Reduction, kaže da meditacija dolazi u mnogo oblika i "ne podrazumeva samo sedenje u lotosovom položaju ispod drveta".
Svaki oblik prakse koja nas podučava kako da bolje razumemo i promatramo navike svog uma, načine na koji proizvodi stanja i raspoloženja, zapravo je meditacija. Iako ona deluje samo ako se primenjuje dugoročno, Rikard kaže da je već 15-ak minuta dnevno dovoljno da počnemo da menjamo unutarnju atmosferu koja će delovati na to kako doživljavamo svet.
Takođe ističe kako sreću povećava vežbanje dobronamernosti prema drugima. Ističe da se ona ne bazira na moralnosti, nego činjenici da opterećenost sobom stvara mučnu unutarnju atmosferu i podstiče nas da spoljni svet doživljavamo kao pretnju, dok pomaganje drugima donosi ispunjenje.
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
