Srce Crnjanskog osvojila je jedna od najlepših devojaka u Beogradu, ćerka bivšeg dvorskog savetnika i pisca Dobre Ružića. NJeno ime bilo je Vida Ružić i ona mu je bila verna saputnica preko 50 godina.
Kao poznati ženskaroš, Crnjanski je koristio svaku priliku da započne šeretski razgovor sa lepim damama. Tako je bilo i tog dana, kada je ispred Filozofskog fakulteta ugledao nju kako sedi i uživa.
Vida je do sebe stavila šešir i čuvala mesto svojoj drugarici, dajući svima do znanja da je mesto do nje zauzeto i da joj nije do razgovora. Crnjanski, po prirodi duhovit, rešio je da poremeti mir mladoj studentkinji i seo je baš na mesto koje je čuvala. Vida ga je pogledala zbunjeno i zaustila da mu objasni da je mesto zauzeto.
Miloš je na to odgovorio: "Zauzeto? Pa, za mene naravno!"
FOTO: Arhiva
Pročitajte još
Bio je to početak njihove ljubavne priče, a gotovo niko nije podržavao njihovu vezu.
NJena porodica nikako nije odobravala njihovu ljubav. Ne znajući kako da ih razdvoji, njen stric ih je jedno veče na Slaviji sačekao i pretio im motkom. Crnjanski je nekako izbegao tuču, a Vida je uspela da otme palicu.
Foto: Arhiva Novosti
Kako bi zaštitila i sebe i ljubav, rešila je da se preseli u Pariz. Ostavila je Miloša na železničkoj stanici, sa obećanjima da će mu pisati i voleti ga. Ishitren i zaljubljen Crnjanski je bez razmišljanja stavio kuću u Pančevu na doboš i otišao za Vidom u Pariz.
- Pošao je za mnom. Mnogo je voleo žene. Bio je pravi kicoš i ženskaroš. U Londonu sam ga lično viđala na ulici sa damama, on zastane, uplaši se. A ja samo mahnem rukom, znam da će doći kući. Posle mi sve ispriča - govorila je Vida o svom Crnjanskom.
FOTO: Arhiva
Kako je Miloš bio protivnik Tita i komunističke ideologije, bračni par Crnjanski je ostao da živi u emigraciji. Da bi preživeli u Londonu, književnik je radio kao knjigovođa obućarske radnje i raznosio knjige na Pikadiliju, a ona je šila lutke i haljine za jednu modnu kuću.
Crnjanski je preminuo 30. novembra 1977. godine, pošto je prestao da uzima hranu i lekove u 84. godini života, ali je i u poslednjem dahu uspeo da dozove svoju Vidu. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju. Deset meseci posle njegove smrti i Vida je umrla sa njegovim stihovima na uzglavlju:
- A kad mi glas i oči dah upokoje, ti ćeš me, znam, uzeti u krilo svoje.
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
