Dan berbe je lane u voćnjacima bio od 3.000 do 3.500 dinara, a ove godine je teško naći radnika i za veću sumu.
ZA PUNU GAJBU 250 DINARA
– Kod mene trešnje beru Rumuni. Dnevnicu im plaćam 45 evra ako žele da se sami hrane, a ako im ja obezbeđujem obroke, onda je 40 evra. Neki Gročani nalaze ljude iz Smedereva za dnevnicu od 3.500 do 4.000 dinara, a moja komšinica za nabranu gajbu daje 250 dinara – kaže za Objektiv Dušan Bećagović iz Grocke.
On naglašava da je ove godine cena prve klase trešanja 150 dinara za kilogram, dok je za drugu klasu upola niža.
– Ne znam koliko ću zaraditi ove godine, jer su dnevnice za radnike veće nego lane, prevoz je skuplji do Kvantaša… Najviše mi se isplati kad trešnje prodam kod kuće, odnosno kad dođu nakupci. Ove godine nema Rusa, tako da je cena znatno niža. Da su oni došli, trešnja bi bila najmanje 300- 400 dinara za kilogram na veliko – kaže Bećagović.
Foto: Profimedia
Malinari se još presabiraju, jer će berba krenuti za dve do tri nedelje. Ipak, većina ih je obezbedila radnu snagu. Oni upozoravaju da se ne naseda na olaka obećanja o odličnoj zaradi.
Pročitajte još
Kako kaže Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara i kupinara Srbije, „najlakše je na internetu napisati da su potrebni i obećati lepu sumu”, jer je nesporno da deficit berača postoji.
Foto: A.Stanković
– Nažalost, mnogo je zloupotreba u tim oglasima. I lane smo bili svedoci da su pojedinci obećavali dnevnicu od 6.000 dinara, da bi beračima isplatili upola manje. Ove godine se pominje 8.000 dinara. Upravo takvi domaćini, koji radnike prevare ne samo obećanjem o višoj dnevnici nego i time što im daju samo jedan obrok i smeštaj u nekoj šupi, svake sezone traže nove berače – kaže Radović.
MALINARI POŠTENO DA PLATE BERAČE
On ističe da pošteni domaćini, koji dva meseca sezone provedu sa svojim radnicima, znaju da će radnik biti sposoban za naporan rad u malinjaku samo ako ima sva tri obroka, normalan smeštaj, kupatilo i toplu vodu, praktično da na rad dođe samo sa svojom garderobom i voljom i bude plaćen kako mu se na početku kaže.
– Takvi malinari nemaju potrebu za oglasima jer maksimalno ispoštuju berače, koje ne menjaju po nekoliko sezona – kaže Radović.
Foto: N. Skenderija
Postavlja se pitanje po kojoj ceni će se brati borovnica i ko će je brati.
– Niko još uvek ne zna šta može da se očekuje; pominju se nenormalne cene za dnevnicu, što ne znači da će one biti visoke.
S druge strane, imamo situaciju da nam se javljaju ljudi iz, recimo, Bangladeša koji u regionu beru drugo voće i koji su zainteresovani za berbu – kaže Veselin Đorđević iz Borovnica kluba Srbija.
„Plavo zlato”, kako je voćari od milošte zovu, dobro se kotira na srpskom, ali i inostranom tržištu, a već nekoliko godina doživljava istinski procvat. Naša borovnica ponajviše putuje ka zemljama Zapada: u top tri države su Nemačka, Holandija i Britanija.
(Objektiv.rs)
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
