Od grčke reči "skaphe", koja se prevodi kao "zdela" ili "grob", skafizam se smatra jednim od najstrašnijih metoda pogubljenja koje je čovečanstvo ikada osmislilo.
LJudi su milenijumima smišljali različite surove načine da jedni drugima oduzmu život. Od srednjeg veka do danas, svaki istorijski period je imao svoje okrutne načine na koje je ubijao one čiji je život iz bilo kog razloga smatran bezvrednim.
Persijsko carstvo je verovatno nadmašilo sve metode kada je osmišljen skafizam oko 500. godine pre nove ere. Ovaj drevni metod pogubljenja bio je poznat i kao "čamci", jer su žrtve smeštane u dva izdubljena balvana ili čamca pre nego što bi njihove patnje uopšte i počele.
Dok su im glave i udovi virili a tela bila zarobljena unutra, žrtve su nasilno hranjene mlekom i medom. NJihova nekontrolisana dijareja ispunila bi potom "čamce", dok su dželati polivali žrtvino lice medom a štetočine stizale ne samo da se goste nad zatvorenicima, već i uđu u njihova tela i da ih pojedu iznutra.
Foto: Vikipedija
Plutarhova verzija priče
Pročitajte još
Važno je napomenuti da ne postoji opipljiv dokaz da je skafizm izvođen. Ali se mora uzeti u obzir, da nakon više od dva milenijuma ljudski ostaci ili dokazi o mučenju na ovaj način su odavno uništeni.
Skafizam se prvi put spominje u delima grčko-rimskog filozofa Plutarha.
Sam Plutarh je video takvo pogubljenje nakon što je vojnik po imenu Mitridat ubio Kira Mlađeg, brata kralja Artakserksa Drugog. Prema toj priči, Mitridat je sprečio Kira da zbaci kralja, a Artakserks mu je zbog toga bio zahvalan. Ali Artakserks je zahtevao da Mitridatov čin ostane tajna, a da se drugima priča da je on ubio Kira.
Mitridat je zaboravio na dogovor i na jednoj gozbo se pijan hvalio kako je ubio Kira. Kralj Artakserks Drugi zbog toga ga je osudio na smrt skafizmom, zbog izdaje. Zahtevao da umire polako. Ostalo je zabeleženo da je Mitridat izdržao 17 dana mučenja pre nego što je izdahnuo.
Plutarh je detaljno opisao kako je mešavina mleka i meda prelivena preko lica žrtve pržila njegovu kožu na suncu - nedeljama. U početku bi žrtva privlačila muve. Međutim, kako je zatvorenik vršio nuždu u čamcu, insekti bi ulazili i u sve njegove otvore na telu.
Foto: Vikipedija
Vizantijski hroničar o smrt u "čamcu"
Jovan Zonara je u 12. veku detaljno opisao skafizam, a svoja opažanja je bazirao uglavnom na Plutarhovom opisu. Vizantijski hroničar je smatrao da su drevni Persijanci "nadmašili sve druge varvare u užasnoj okrutnosti njihovih kazni".
Zonara je objasnio da su osuđenici, da ne bi pobegli, bili čvrsto privezani za čamac.
- Potom sipaju mešavinu mleka i meda u usta bednika, dok se ne napuni do mučnine, namažu mu lice, stopala i ruke istom mešavinom i tako ga ostavljaju na suncu - opisao je.
- Ovo se ponavlja svaki dan, a efekat je da muve, ose i pčele, privučene slatkoćom, nalegnu na njegovo lice i... muče i bodu bednika. Štaviše, njegov stomak, naduven je od mleka i meda, izbacuje tečni izmet, a ti truleži stvaraju rojeve crva, crevnih i svih drugih vrsta.
DŽelati bi navodno dosipavali dodatne količine mleka i meda na meka tkiva zatvorenika, odnosno na njihove genitalije i anus. Insekti bi tada hrlili u ova područja da bi se hranili, i zarazili rane bakterijama.
Istina ili mit?
Pojednini istoričari smatraju da je skafizam bio metod pogubljenja koji se pojavio u drevnoj Persiji i da je sprovođen, ali tvrde da je ipak bio primenjivan samo kada su osuđenici bili najokoreliji kriminalci. Međutim, nisu svi u to ubeđeni.
Mnogi naučnici sugerišu da je ova praksa u potpunosti izmišljena jer se prvo pominjanje ovog užasnog čina u istoriji pojavilo vekovima nakon Mitridatovog navodnog pogubljenja.
Za skeptike, skafizam je gotovo sigurno bio književna izmištljotina nepoštenih, ali kreativnih starih Grka. Sa druge strane, Artakserks Drugog, Mitridat i Kir Mlađi bili su stvarne, istorijske ličnosti.
Ipak, u vekovima koji su usledili ljudi su izmisliti metode egzekucije koje su jednako surove kao i skafizam. Kada se to uzme u obzir, nije ne moguće da je se skafizam zaista primenjivao.
(Nacionalna geografija)
BONUS VIDEO:
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
