Prošle godine obeležena je 135 godišnjica zvaničnog otvaranja spomenika koji je simbol NJujorka – Kipa slobode. Posetiocima "Velike Jabuke" on je jedna od nezaobilaznih atrakcija. Kip predstavlja poklon Sjedinjenim Američkim Državama od Francuske, a njegovo je puno ime glasi "Sloboda koja prosvetljuje svet". Ostrvo na kom se nalazi ranije se zvalo Bedloe, ali 1956. ime mu je promienjeno u Sloboda.
RIMSKA BOGINJA SA "VELIKIM CIPELAMA"
Ženska figura sa ogrtačem predstavlja rimsku boginju Libertas koja se u antičkom Rimu poštovala kao zaštitnica slobode. Ona u rukama drži baklju i ploču na kojoj je ugraviran datum donošenja Američke deklaracije o nezavisnosti, 4. jul 1776. Od podnožja do vrha kip je visok 93 metara, a teži 225 tona. Boginja Sloboda, prema računanju stručnjaka nosi broj cipela 3.800, dok joj je obim struka 10,5 metara.
SEDAM ŠILJAKA - SIMBOL SLOBODE
Da bi se došlo do krune na vrhu kipa, posetioci moraju da se popnu uz 354 stepenika. U kruni je nalazi 25 velikih prozora, a sedam šiljaka na vrhu simbolizuje sedam okeana i sedam kontinenata, čime je autor kipa želeo da naglasi univerzalni koncept slobode koji ne poznaje granice, nacionalnosti, rase ni religije.
"KOSTUR" IZRADIO AUTOR AJFELOVOG TORNJA
Ideja za kip potekla je od Edvarda de Labulea, a dizajnirao ga je Frederik Bartholdi. Labule je predložio da Francuska pokloni spomenik SAD-u i znak proslave pobede "severnjaka" u Američkom građanskom ratu i ukidanja ropstva. Namera autora bila je da poklon motiviše i same Francuze da se bore za vlastitu demokratiju, obzirom da je zemlja u to vreme bila monarhija.
Zanimljivo je i da je autor Ajfelovog tornja, Gustav Ajfel dao svoj doprinos spomeniku, odnosno njegovom "kosturu" - autor je četiri gvozdena stuba koji podupiru okvir. Samo lice navodno je oblikovano prema licu njegove majke. Za oblikovanje čitavog spomenika je korišćeno 300 različitih vrsta čekića.
Pročitajte još
ZLATNI PLAMEN BAKLJE
Spomenik ima gvozdenu konstrukciju i bakreni prelaz, koji je vremenom zbog oksidacije pozeleneo. Iako je naizgled to može učiniti i kao znak oštećenja, zeleni sloj zapravo štiti kip od daljeg korodiranja. Bakrena baklja 1984. godine je zamenjena novom, ovaj put premazanom sa 24-karatnim zlatom.
GRADNJU PLATILI I GRAĐANI
U trenutku otvaranja spomenik je bio najviša metalna konstrukcija do tada izgrađena. Troškove izgradnje su podelili Francuzi i Amerikanci, a više od 100 hiljada dolara prikupljeno je od donatora. Većina donatora učestvovala je u ukupno prikupljenoj sumi sa iznosom manjim od jednog dolara. Kip slobode 1984.UNESKO uvrstio na popis zaštićene svetske baštine.
ULOGE U FILMOVIMA
Najpoznatija atrakcija NJujorka ima važnu ulogu u brojnim filmovima i delima moderne umetnosti. Verovatno jedno od najpoznatijih pojava na velikom ekranu bilo je ono u filmu Planeta majmuna iz 1968., u sceni u kojoj se nalazi srušen i do pola ukopan u pesak. Kip slobode "uništen" je i u poznatim filovima Dan nezavisnosti (1996.) i Dan posle sutra (2004.). Endi Vorhod naslikao je Kip slobode kao deo svoje Pop-art serije šezdesetih godina prošlog veka. Slika danas vredi oko 35 miliona dolara.
NAJSLAVNIJI SVETIONIK NA SVETU
Kip je 16 godina imao ulogu svetionika, od 1886. do 1902. godine, a njegova svetlost je dopirala do udaljenosti od 40 kilometara. Od trenutka kada je kip izgrađen pogodilo ga je, procenjuje se, oko 600 munja svake godine. Na fotografiji je to prvi put uspešno zabilježenoj tek 2010. na jakom vetru, spomenik se može njihati i do sedam centimetara, dok njegova baklja ide i do 12 centimetar. To se događa samo pri udarima vetra koji su jači od 80 kilometara na sat.
DVA PUTA ZATVARAN
Nakon terorističkih napada 11. septembra 2001., Kip slobode bio je zatvoren zbog bezbednosnih razloga. Postolje je ponovo otvoreno za javnost 2004. godine, a sam kip 2009. uz stroga ograničenja broja posetioca koji mogu u isto vreme posetiti krunu. Za vreme uragana "Sendi" 2012. godine kip je ponovo bio privremeno zatvoren za javnost.
REPLIKE SVUDA PO SVETU
Statue slobode raznih veličina postoje u Parizu, kao i u još nekoliko francuskih gradova. Bartoldi je 1900. izradio umanjenu verziju za potrebe Svetske izložbe 1900. Ova skulptura se nalazila u Luksemburškom parku u Parizu od 1905. do 2014, kada je premeštena ispred Muzeja Orse, a na njeno mesto je postavljena novoizlivena bronzana kopija. U Kolmaru, Bartoldijevom mestu rođenja, 2004. godine, na stotu godišnjicu njegove smrti podignuta je dvanaest metara visoka replika ove statue.
Originalna skulptura u gipsu visine 2,86 metara, na osnovu koje je konstruisan njujorški spomenik, čuva se u Muzeju umetnosti i zanata ( u Parizu.
Pored ovih, postoje i desetine različitih verzija u SAD i mnogim drugim zemljama sveta.
BONUS: NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
