Pravoslavni vernici u Srbiji se prema badnjaku odnose kao prema božanstvu - prinose se žrtve u vidu žita i vina i pozdravljaju ga. Badnjak nije vezan samo za Badnji dan.

Ponegde on gori i na dan Božića kada položajnik udara po njemu žaračem ili granom. Priziva sreću i napredak porodice - da bude toga koliko i varnica.

U hrišćanstvu se povezuje sa vitlejemskim pastirima koji su ga ložili u pećini u kojoj se rodio Isus Hrist.

Foto: A. Stevanović

 

Odabir drveta i loženje

Drveće koje se bira za badnjak najčešće potiče iz roda hrastova. U staroslovenskoj religiji je upravo ovo drvo bilo jedno od najobožavanijih. Povezivali su ga sa Perunom, bogom munje i groma.

Foto: A. Stefanović, Vikipedija, N. Živanović

 

 

Loženje badnjaka nije toliko stara tradicija. Počela je sa vojnicima koji su ih ložili u kasarnama. U Kraljevini Jugoslaviji je bila ova tradicija standardizovana, a trajala je do Aprilskog rata.

Na Badnji dan, vernici svečano seku badnjake i nose ih do hrama, gde se u porti slaže, pre nego što ga blagosilja sveštenik. Na kraju ove svečanosti, vernici posmatraju vatru badnjaka.

Foto: N. Živanović

 

Kada dođe Badnje veče, domaćin ili odrasli muškarac unosi u kuću badnjak. Stupa se prvo desnom nogom preko praga, a badnjačar pozdravlja ukućane rečima "Dobro veče i srećno vam Badnje veče". Domaćica posipa badnjačara i badnjak žitom iz sita.

Nakon ulaska, badnjačar prilazi ognjištu gde se on pali. Kada badnjak preveseli, taj trenutak se svečano obeležava. Nekada su ljudi izlazili u dvorište i pucali u vis, slaveći taj događaj. Umesto reči "pregori", koristi se reč "preveseli".

Običaji

Foto: Tanjug/Oksana Toskić

 

U Crnoj Gori badnjaci se unose između dve zapaljene sveće koje drže žene ili su prilepljene na vratima. U Kučima se badnjak dočekuje nenačetim hlebom kojim se dotakne brada badnjačaru.

U Šumadiji, nakon što je drvo posečeno, na panju se ostavi pola pogače, a druga polovina se pojede u povratku kući sa badnjakom.

Na nekim mestima se panj prekrije suvim lišćem, a ako iz njega izbiju mladice, smatra se da će biti napretka te godine.

Prvi iver od badnjaka se nosi kući i postavlja se tamo gde porodica posebno želi napredak. Ukoliko je pored kokošaka, one će roditi mnogo više jaja. U Semberiji se iver stavljao u česnicu.

Kada se badnjak "preveseli" onaj koji je prvi to video, može dobiti nagradu od domaćina. Negde se muškarci smenjuju cele noći kraj ognjišta i održavaju vatru.

Gorski vijenac

Foto: Vikipedija

 

Petar Drugi Petrović NJegoš je kroz reči Igumana Stefana opisao prazničnu atmosferu Badnje večeri.

Vatra plama bolje nego igda,
prostrta je slama ispod ognja,
prekršćeni na ognju badnjaci;
puške puču, vrte se peciva,
gusle gude, a kola pjevaju,
s unučađu đedovi igraju,
po tri pasa vrte se u kolo, —
sve bi reka jednogodišnici,
sve radošću divnom naravnjeno.
A što mi se najviše dopada,
što svačemu treba nazdraviti!

Ovde vidimo običaje poput pucanja iz pušaka nakon što se badnjak "preveseli". Takođe, u Crnoj Gori su se badnjaci prelivali vinom.

BONUS: NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".