Pravoslavna kapela, koja se nalazi ispod Bazilike Svetog Nikole uživa delimičnu autonomiju od apsolutne papske vlasti, zahvaljujući neprocenjivo vrednim darovima Nemanjića, otkrio je pre par godina Vladimir Davidović, nekadašnji sekretar SANU, i vrsni poznavalac srpske baštine u inostranstvu.
- Današnja predstava Svetog Nikole prihvaćena u celom svetu zasniva se na srpskoj ikoni koju je Bariju poklonio Stefan Dečanski - ističe Davidović. - Po predanju, na tu ikonu verno je prenet svečev lik nacrtan na saboru u Nikeji, što ukazuje na to da su Nemanjići u riznici imali originalno dragoceno delo. Zato je i srpska ikona smatrana čudotvornom, pa do danas stoji iznad velike časne trapeze koja pokriva grob Svetog Nikole, a načinjena je od srebra koje je poklonio kralj Milutin.
O darovima Uroša Drugog Milutina, najmoćnijeg vladara Balkanskog poluostrva, svedoči zapis letopisca Beatila:
"Leta gospodnjeg 1319. juna meseca, drugog indikta, Uroš Kralj Raške, Duklje, Albanije, Bugarske i jadranskog pomorja sve do reke velikog Dunava, ovu časnu trapezu, veliku srebrnu ikonu, lampe i velike srebrne kandelabre dao je načiniti u Slavu Božju i njegovog blaženog Nikolaja. Obrad iz Kotora, sin Silave i maestro ovo delo je načinio po nalogu pomenutog Kralja".
Danas, nažalost, više nema Milutinove kapele koja je od poda do plafona bila načinjena od ploča glame, mešavine srebra i zlata koja se proizvodila samo u srednjovekovnoj Srbiji. U njenom središtu nalazio se grob Svetog Nikole pod časnom trapezom koju su krasili brojni reljefi s biblijskim predstavama. Čudesnu prostoriju nezamislive vrednosti osvetljavali su plamenovi dvadesetak ogromnih srebrno-zlatnih kandila i svećnjaka ljudske visine.
Pročitajte još
Čudotvorna ikona Svetog Nikole
Milutinovu kapelu počeo je da uništava 1481. kralj Ferante Prvi Aragonski, koji je deo isekao i pretopio da bi srebrom isplatio svoje vojnike najamnike. Krađu su nastavili velikaši i pojedini biskupi koji su deo po deo uništili srpsko remek-delo. Hroničari bazilike zabeležili su da su počinioce svetogrđa i njihove porodice posle toga pratile nesreće. Barokna rekonstrukcija nikad nije dostigla slavu legendarne Milutinove časne trpeze. Krajem 20. veka ona je sklonjena, a umetnici su napravili približnu repliku srpskog originala. Ipak, jedan srpski poklon ostao je, osim zubom vremena, nedirnut od srednjeg veka: srebrom optočena ikona, dar Stefana Dečanskog. "Čudesni obraz oca Nikolaja" sačuvan je pre svega zahvaljujući stanovništvu Barija, koje je smatralo srpsku ikonu zaštitnicom grada. Letopisac Beatilo ostavio je svedočanstvo da je čuvana posebno zaštićenom delu srebrne kapele odakle je iznošena samo u najtežim vremenima:
Foto: Arhiva Novosti
- Velika Uroševa ikona čuva se s velikim obožavanjem u tajnoj kapeli trezora sa svetim relikvijama i odatle je nikada ne iznose, osim u retkim prilikama kada nastane velika suša ili se dese prevelike kiše. I pravo je čudo videti da uvek kada se velika sveta ikona javno izloži narodu, koji plače i kliče, odjednom počnu da padaju ili prestanu kiše, zavisno od potrebe.
Car Dušan je održao tradiciju porodice i poklonio bazilici porez od 200 perpera, koji je Srbiji plaćao Dubrovnik. Čak i posle propasti srpske srednjovekovne države Srbi su prema mogućnostima još dugo nastavili da daruju hram u Bariju.
Bazilika u Bariju
- To je tradicija koju je ustanovio Stefan Nemanja, prvi darodavac bazilike, o čemu je svedočanstvo u žitiju ostavio njegov sin Stefan Prvovenčani - kaže Davidović. - U istom žitiju navedena je hijararhija koja je postala matrica u nacionalnom biću: "Življaše zahvaljujući Gospodu Bogu našem Isusu Hristu i prečistoj njegovoj i neporočnoj devi Bogorodici i svetome čudotvorcu, brzome u bedama pomoćniku i arhijereju Nikoli i svetom i velikom strastotrpcu i u borbama braniocu mučeniku Đorđu".
Zaštitnik brze pomoći
Stefan Nemanja je prvu monumentalnu crkvu podigao u čast Svetom Nikoli u gradu Toplici, današnjoj Kuršumliji.
- Potpuno je normalno da Nemanja, vladar Srba, naroda seoba, poštuje sveca koji je zaštitnik putnika i "brz na pomoći" u nevolji - kaže Vladimir Davidović i šeretski dodaje. - Nemanjići su zato najveći donatori bazilike u Bariju, a tek posle njih su Anžujci, koji su nam svojta po ženskoj liniji, od vremena kraljice Jelene Anžujske. Ona je rođena kao katolkinja, a umrla kao pravoslavna monahinja, a darovala je prekrasnim pravoslavnim ikonama i baziliku u Bariju i Crkvu Svetog Petra u Rimu.
(B.Subašić)
BONUS: NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
