Bojan je rođen u Sarajevu koje je tokom rata morao da napusti zajedno sa porodicom. Iako su mislili da neće otići, sudbina je imala sasvim drugačiji plan.
- Nepunih devet godina sam imao kada je počeo rat. Bio sam dole za vreme rata do kraja '92 godine. Otac mi je bio ranjen 9. novembra... Radio je u kasarni za razmenu zarobljenika i vraćao se sa posla kada je ranjen, snajper ga je pogodio. Planovi mojih roditelja su bili da se rat završi i da ostanemo tu gde jesmo ali eto, nažalost, sudbina je htela drugačije, on je ranjen prebačen na VMA... onda smo mi vrlo brzo otišli za Podgoricu, bili smo tamo nekih dve godine. Dva razreda sam završio u Podgorici, a onda sam od petog razreda u Beogradu evo do dana današnjeg - prisetio se Vasković u emisiji "Balkanskom ulicom" teških dana.
Pored toga, pevač je posle rata proveo jedno vreme u samici:
- 2006. godina je to bila, ne znam koliko sam tada imao godina, ja sam više to i zaboravio kako je završen slučaj sa pozitivnim ishodom po mene i po sve nas. Za period 2001. - 2002. godine su me teretili.
Pročitajte još
Međutim, sve se to vrlo uspešno preživelo, a Bojan na ceo nemili događaj gleda kao jedno životno iskustvo:
- Dobro, sve se preživelo, svašta se preživelo... Nisam ni na te dane gledao teško, ja sam trenirao, nešto sam pevao stalno... Jedina je agonija što ne znaš kada ćeš izaći. Sada kada gledam iz ovog ugla ne, nije bila agonija. Bilo je to žestoko, iznenada, na pravdi Boga, čovek kada se opasulji kada shvati šta se dešava, treba mu vremena. Ali, sada kada gledam na to okej, sve je to bila jedna velika nepravda i ostavila sigurno traga na sve nas, a sad sa ove tačke gledišta gledam kao na jedno veliko iskustvo, ojačalo me je baš. trenirao sam, čitao, dosta sam knjiga pročitao sećam se. Donosila mi je sestra od mog kuma, ona je imala pravo da me obbilazi - kaže Bojan Vasković.
U tom periodu razmišljao je samo o porodici i o ocu koji je u kolicima.
- Plakao sam često. Bilo je raznih trenutaka. Otac je bio vani, bio je u kolicima, razmišljao sam kako je on, kako on to preživljava, šta je sve morao da proživi i doživi u životu, šta mu se sve desilo, šta je sve pregurao pa još i ovo. Ali, ne može čovek to sve da bira... - kaže Bojan iskreno.
Sada je porodičan čovek i nema vremena da misli o teškim trenutcima:
- To sam zaboravio, kada legneš na miru. Smejem se sa mojom Sandrom, kada ćemo film neki pogledati, kada ćemo negde... Ma, još malo, još koja seda, pa polako. Može to sve mnogo lakše, ali onda bi neko drugi morao da podiže decu, a mi to ne želimo. Mi smo decu rađali da bismo ih mi podizali pogotovo u ovim ključnim godinama kada su mali, kada im treba to sve. NJima je najvažnije da smo mi tu, onda su oni spokojni - iskren je Bojan.
BONUS: NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
