Kad smo se posle 32 godine prvi put sreli moja ćerka i ja bili smo dva najbliža srodnika koja nisu mogla ni da se zagrle. Nisam mogao da podignem ruke i zagrlim ženu koji prvi put upoznajem, a njoj je isto bilo neugodno da mi pruži ruke.
Ovako počinje priču Srbin (67) koji dugi niz godina živi i radi u Americi.
Da život piše romane, dokazuje i njegova priča, a otkriva da je još u ranim dvadesetim postao otac, ali da to nije znao. Tada je ubrzo i napusto Srbiju te su se putevi njega i tadašnje bivše devojke razlišli. Ipak, ne sasvim, jer je prošlost posle mnogo godina zakucala na vrata.
Dok se priseća svoje mladosti, kaže da ništa nije pogrešio, ali priznaje da ne zna ni sam kako bi postupio da mu je tada rečeno da će postati otac. U to vreme upoznao je devojku sa kojom je ubrzo otpočeo vezu. Sve je bilo idealno do momenta kad je odlučila da sa njim prekine svaki kontakt i ode s drugim momkom. Kaže, to ga tada nije povredilo, jer je veza bila neobavezna.
- Posle raskida prošlo je otprilke godinu dana i po do dve, kada sam otišao. Bilo je to vreme kad su naši ljudi bežali kud koji - priseća se muškarac u ispovesti za "Blic".
Dok je pakovao kofere, otišao iz Srbije, počeo da radi i zarađuje i kasnije se oženio i stvorio porodicu, nije ni slutio da u Srbiji ima dete.
- Posle 30 i više godina kaže meni moj rođak preko skajpa da ima nešto da mi ispriča. Dolazila neka mlada žena u našu familijarnu kuću i tražila mene, ali su joj rekli da ne dolazim tako često. Tada je poručila da bi bilo dobro da se čujemo, ali nije rekla razlog, a niti je rekla ko je. Na to sam i zaboravio, rekoh dobro, sigurno je nešto oko posla, jer me zemljaci godinama unazad pitaju kako je ovamo i kako da dođu, pa sam nekim rođacima i pomogao. Prošlo je možda dva meseca i ta ista žena je ponovo došla u moju rodnu kuću i insistirala da dobije moj kontakt - objašnjava trenutak kad je klupko počelo da se odmotava.
PRVI POZIV I ŠOK PRIZNANJE
Kako kaže, njega je rođak opet kontaktirao i objasnio da je žena uporna da dobije kontakt sa njim ni ne sluteći o čemu se radi. Dao je svoju skajp adresu i poručio u koje vreme ga može nazvati kako bi saznao o čemu se radi. Kako dalje objašnjava sa knedlom u grlu, tog dana nije ni slutio da će mu taj poziv zauvek promeniti život.
Bilo je leto, priseća se muškarac, obavljao je radove u radionici, ali je poneo sa sobom laptop očekujući poziv.
- Video sam sliku i ime žene, ali nisam ništa ni osećao ni slutio. Javio sam se i tada se otvorila i moja kamera pa je videla i ona mene. Rekoh joj: "dobar dan" i "tražite me?" Ona kaže: "da, ali ne znam odakle da krenem". Već je počela jeza da me obuzima, rekoh: "šta je sada?" Ali ona presekla tu. Kaže: "najbolje da ne okolišem. Da li ste se vi nekada zabavljali s mojom majkom?", (izgovorila je ime majke). Rekoh: "Čekajte da razmislim. Pričamo o nečemu što je bilo pre 30 godina". Krenemo da pričamo dalje i ja se naravno setim njene majke. Kada sam rekao, da, bili smo u vezi, ali smo se rastali, ona se posle udala, čuo sam. A ona meni kaže: "Majka mi je u nekom periodu života priznala za vas i rekla da ste vi moj otac. Godinama sam se mučila s tim pa sam rešila da vas potražim i da vidim da li je to tako". Stajao sam zbunjeno i verovali ili ne nisam znao ni šta da kažem niti šta da pitam - priseća se svog prvog razgovora sa ćerkom.
BIO JE ZBUNJEN
Kako kaže, objasnio je da mora da ponovi sve to i da se seća da je imao neobaveznu vezu sa tom devojkom, ali da je rešila da raskine vezu i da je on to prihvatio.
- Tada je počela da plače, a ja sam bio zbunjen. Nije da nisam pomislio da mi neko nešto podmeće, ali s druge strane, žena je delovala iskreno. Rekla je da ne traži ništa osim da se upoznamo i da olakša sebi tu obavezu da se javi ocu i ispuni majci želju. Nisam imao snage da slušam dalje. Dogovorili smo se da se čujemo sutra ponovo u isto vreme da i ja sredim misli - nastavlja priču.
Šok i neverica. Najpre je pokušao da se priseti svih detalja, ali sve je delovalo kao kroz maglu.
- Nisam mogao ništa da radim, sedeo sam, razmišljao i odlučio da sve ispričam svojoj supruzi i da me posavetuje. Znate, to nije lak momenat. Prvo što ne znam jel to tačno, drugo, ta devojka je mene ostavila, a i veza nam je, koliko se sećam, bila neobavezna. Znam da se udala posle, a šta je i kako bilo niti sam se raspitivao, niti bilo šta. Nisam mogao sam da se nosim s tim, morao sam nekoga da uključim u sve to. Rekao sam: "Ne znam koliko je sve ovo istina što sam danas čuo, ali moraš da mi veruješ i moraš da znaš da nisam imao pojma. Molim te da mi pomogneš". Tada sam krenuo redom kako se dešavalo. Nije joj bilo pravo, ali je rekla da prvo proverim da nije neka prevara - priča sećajući se možda najtežeg momenta u životu.
DRUGI POZIV
Kako je podelio sve što se desilo sa suprugom, zamolio ju je da bude prisutna njihovom sledećem razgovoru kako bi mu bila podrška i pomogla da kroz ovo prođu ispravno i trezveno.
- Odbila je jer je bila verovatno ljuta na mene. S jedne strane, bolelo me je što povređujem svoju porodicu, a sa druge imam taj teret koji moram skinuti s vrata. Uključila se opet devojka u dogovoreno vreme. Otvorili smo temu, kopali po prošlosti i ona je iskreno rekla da ne traži ništa od mene, nego da sazna ko sam, šta sam, kako izgledam. Počeo sam da je posmatram i ne znam da li je to bila sugestija, ali činilo mi se da sam prepoznao neke svoje crte. Dogovorili smo se da se vidimo kada dođem u Srbiju, ostavila mi je svoj broj, zapisao sam i posle toga nije više zvala - priča sagovornik.
Počeo je da priprema porodicu, ženi je rekao da neće donositi nikakve zaključke dok se ne vide uživo, a možda i obave DNK test. Ispričao je porodici da se od njega ništa ne zahteva osim da se upoznaju i porazgovaraju.
- Sve je to veliki stres. Posle toga sam imao i zdravstvene probleme i ništa tu nije bilo isto. Žena me je posle nekog vremena podržala, deca su već svoji ljudi i imaju svoje živote pa su rekli da ja to rešim sam i odlučim. Oni su samostalni, odrastali u nekom drugačijem svetu od onog našeg, kao da to nije bio njihov posao. Bio sam izgubljen i osećao sam se čudno, kao da sam izgubio radost života - priča sagovornik.
SUSRET POSLE OSAM MESECI
Nakon što je prošlo osam meseci, odlučio je da krene put Srbije i rodnog grada. Pozvao je prijatelja u Srbiji, rođaka kome je u međuvremenu ispričao šta se dogodilo i koji je imao zadatak da se detaljnije raspita o toj porodici.
- Kada sam stigao, malo odmorio, pozvao sam je na broj koji mi je dala. Prvo se iznenadila kad me je čula, a posle mi je tek rekla da je pomislila da se neću javiti. Dogovorili smo se da se vidimo, dala mi je adresu i ja sam krenuo tamo. Bio sam potpuno zbunjen, šta da ponesem, šta da kupim, kako da krenem?! To je situacija u kojoj zaista ne znate šta da radite - priča i nastavlja:
- Otvorila je vrata, a tamo je bila ona, deca, muž. Gledao sam u nju, gledala je ona u mene. Iste oči, ista usta, nos, i ista osećanja. Bilo mi je neprijatno da grlim ženu koji vidim prvi put, a njoj je takođe bilo neugodno, pa nije znala šta s rukama pa je rekla "izvolite" i pokazala da krenem desno niz hodnik. Pozdravio sam njenog muža, a deca su stajala i gledala u mene. E tad sam se slomio. To mi je možda bilo najteže jer sam u toj deci prepoznao obrise svoje dece - priseća se najdirljivijeg momenta.
NIJE IMAO DILEMU DA JE NJEGOVA ĆERKA
Ručak, prijatan razgovor, deca razdragana, sve je delovalo kao da su oduvek bili zajedno. Ipak, distanca je postojala između oca i ćerke, koju nisu mogli ili nisu želeli da ruše.
- Nisam imao dilemu da je ona moje dete. Rekla je da je zahvalna što sam joj verovao i što sam došao i ponovila da ne očekuje niti traži išta od mene. Za DNK je rekla da je nepotreban da je njoj sve jasno, a ja sam se složio. Razgovarali smo o nekim stvarima o kojima ne bih da detaljišem. Kada sam krenuo, shvatio sam da se mi nismo ni zagrlili, ali ni upoznali, samo jedna praznina - priča muškarac.
S tugom u glasu i potpuno iskreno kaže da je kojim slučajem znao da ima dete, ne bi je zapostavio, a kasno saznanje samo ga je slomilo, pa ne zna ni sam šta da kaže, jel to dobro ili nije.
- Čujemo se s vremena na vreme. Čestitamo svaki praznik. Moja deca ne posećuju Srbiju, ali su se videli putem interneta. Od kad znam za njih darujem ih poklonima za praznike i rođendane, ali nismo uspeli da razvijemo dublji odnos - kaže čovek, koji će, kako podvlači, do kraja života osećati prazninu za koju nije ni znao da se godinama stvara.
