Vedrana Rudan progovorila je o teškim momenatima tokom odrastanja i u svojoj velikoj ispovesti otkrila da je otac maltretirao kako nju, tako i njenu sestru i majku, pa je zbog toga dva puta pokušala da ga ubije.
- Pokušala sam da ubijem oca kad sam imala 15 godina, ali mi nije uspelo. Pokušala sam i sa 20, ali je jedva ostao živ - započela je svoje izlaganje u emisiji "TV lica kao sav normalan svet", pa nastavila:
- Imala sam 21. godinu, diplomirala sam i radila. Bilo je to vreme kad su se nosile mini suknje, a onda su, preko noći, došle u modu maksi suknje - rekla je je Vedrana.
- Radila sam, imala sam svoju platu i pratila modu, pa sam tako skinula mini i obukla maksi suknju. Otac je ušao u kuhinju, a živeli smo u rupi, u pravom ćumezu, odmerio me... majka u uglu drhti, nikad se nije smeo dizati ton... a otac kaže: 'Juče si bila ku*va a danas si časna sestra, odluči se.'
Odgovorila sam mu 'ne s...', a majka je skoro umrla, jer sam prvi put digla ton na oca. Pomislila sam - šta mi se može dogoditi... ? Završila sam školu, radim...
A onda mi je on prišao, podigao me i bacio u stakleni orman. Bila sam sva u krvi i staklu... imali smo šporet na drva i na njemu je, u tom trenutku, bila velika šerpa puna gulaša, ogromna... uhvatila sam je za te goruće "uši", digla u vazduh i bacila ocu u glavu.
Majka je viknula, otac se odmakao, bio je sav u krvi, od pete do glave, ali je ipak doktor u blizini uspeo da mu zakrpi rane. Kad se vratio u kafić, omiljena konobarica ga je pitala 'ća ti je, Ive', a on odgovorio 'Vedrana je pokušala da me ubije'. Odgovorila mu je 'šta je dosad čekala.'
Kada joj je otac umro, kaže da nije osetila tugu.
- Kada mi je umro otac sebi sam rekla bar suzu pusti, i zaista sam jedno dve, tri suze izvukla iz sebe. Tada sam rekla sebi, to smeće ti je toliko zla učinio, kakve suze. Ođ*bi oca - ispričala je Vedrana Rudan.
Ističe i da je imala jako nesrećno detinjstvo, ali ističe da je upravo zbog toga danas jaka kao što jeste.
Pročitajte još
- Detinjstvo mi je bilo teško, ali mi je dalo snagu da prezirem ljude dok se ne dogodi suprotno. To je ono što mene čini jakom, to mi je usadio otac koji je prezirao ljude, pa tako i mene. Mlatio je mene, majku i sestru. Baku nije, jer je ona bila snažna osoba. Prezirem ljude, dok ne otkrijem nekoga ko mi se sviđa, a onda ga čerečim do smrti i tražim u njemu mane. Ne verujem apsolutno nikome, ne može me zavesti ni osvojiti niko. Na pola prstiju jedne ruke mogu nabrojati ljude koje volim. Sve druge ispitujem, svaki dan su mi na stolu za seciranje. Teško je živeti sa tim, bilo bi bolje da sam opuštenija, ali nisam - kaže Vedrana Rudan.