Sat koji je prodat na aukciji u Hongkongu pripadao je vladaru Pu Jiu, čija je biografija bila inspiracija za film "Poslednji kineski car", slavno delo reditelja Bernarda Bertolučija.
Iz aukcijske kuće Filips Azija saopšteno je za Rojters da je to "najbolji rezultat" za bilo koji ručni sat u vlasništvu nekog cara.
Postignuta cena je bez uračunate provizije za aukcijsku kuću.
To je jedan od samo osam poznatih časovnika Patek Filip "Reference 96 Quantieme Lune".
Kineski car ga je poklonio svom ruskom prevodiocu, a sat je lako nadmašio predprodajnu procenu od tri miliona dolara, saopštila je aukcijska kuća.
Pročitajte još
Car Pu Ji biografija
Pu Ji je bio poslednji vladar iz dinastije Ćing i poslednji kineski car rođen je 1906, a preminuo je 1967. godine. Na tron je došao 2. decembra 1908. godine, sa samo dve godine te je vladao preko svojih regenta.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Posle Sinhajske revolucije 1911. godine, prestanka vladavine carskog režima pod dinastijom Ćing i proglašenja Republike Kine, Pu Ji je bio prisiljen da abdicira i odrekne se svog prava da bude car.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Nakon što je Japan formirao marionetsku tvorevinu Mandžukuo 1932. godine, Pu Ji je postavljen na čelo tvorevine pod imenom Datong (Ta-tung).
Dve godine kasnije, 1. marta 1934. godine Japan ga je proglasio carem Kangdeom od Mandžukuoa, kojim je vladao sve do 1945. godine.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
U avgustu 1945. godine, Ji se spremao da zajedno sa poraženom japanskom armijom pobegne iz severoistočne Kine. U legendarnom Bertolučijevom filmu prikazan je momenat kada su cara na aerodromu zaustavili sovjetski vojnici, pre nego što bi odleteo za Koreju. Pu Ji je tada uhapšen i njegova budućnost bila je neizvesna.
Odmah nakon što je sleteo u Sibir, Pu Ji je prebačen u automobil koji ga je vozio satima. Na početku je bio preplašen jer je za njega bio zadužen sovjetski vojnik kineskog porekla, pa mladi car nije znao da li će da ga vrate u Kinu gde bi ga sigurno ubili, ili će jednostavno biti ubijen tu u Sovjetskom Savezu. Na kraju je pet godina proveo u sovjetskom zatočeništvu.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Redovno je dobijao obroke, knjige, slušao je radio, imao je osoblje koje se brinulo o njemu i relativnu slobodu kretanja. Građanski rat u Kini je još uvek bio neizvestan (nije se znalo da li će pobediti nacionalisti ili komunisti), pa se Sovjetima nije žurilo da odluče šta će sa Pu Jiom.
Nakon uspostave Narodne Republike Kine 1949. godine, deset godina je bio u pritvoru označen kao kolaboracionista, gde je i napisao svoje memoare. Do kraja života je bio pod stalnim nadzorom, ali nije doživeo i javno sramoćenje kao neki njegovi savremenici.
Nakon prekvalifikacije Pu Ji je počeo da radi kao baštovan i oženio se medicinskom sestrom. Godine 1964. postaje član Narodne političke konsultativne konferencije Kine i ostaje član sve do svoje smrti.
Umro je od komplikacija uzrokovanih karcinomom bubrega i srčanom manom, 17. oktobra 1967. godine u Pekingu. Sahranjen je kao običan građanin u Kini i stoga nije dobio tradicionalno posthumno ime koje su svi dotadašnji carevi imali.
U autobiografiji objavljenoj šezdesetih godina, živopisno je opisao svoje doživljaje kako i Kini tako i u SSSR-u.
Izvan Kine Pu Ji je danas najpoznatiji po filmu Bernarda Bertolučija "Poslednji kineski car" iz 1987. godine, koji je temeljen na njegovoj autobiografiji.
BONUS VIDEO:
VODA DO GUŠE: Novi snimci katastrofalnih poplava u italijanskoj regiji Emilija-Romanja
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
