Mačka je navodno, preživela potonuće ne samo jednog već tri broda tokom rata: nemačkog vojnog broda "Bizmark", britanskog razarača "Kozak" i britanskog nosača aviona "Ark Rojal". Ukoliko su ove glasine tačne ovo bi je učinilo jednim od najsrećnijih kućnih ljubimaca u sukobu. Iako je istina da nema dokaza o tome kako su ove priče povezane i da je bila u pitanju ista životinja.
Imati mačku na brodu nije bila nikakva retkost. Mornari su voleli ove četvoronožne krznene ljubimce jer su bili velike maze, ali i zbog njihove nenadmašne veštine u borbi protiv glodara.
Ipak, Sem je bio drugačiji.
Prvi pomeni o mački Semu kao članu posade se javljaju na Bizmarku, jednom od najnaprednijih bojnih brodova Trećeg rajha koji je potopljen nekoliko dana nakon prve bitke. Britanci su poslali pojačanje i posle višednevne potere potopili su nemački brod 27. maja 1941. godine.
Tragajući za preživelima, posada britanskog broda Kozak, ugledala je mačku kako pluta na ostacima, spasila je i usvojila kao kućnog ljubimca. Ne zna se kako mu je bilo prvobitno ime, ali Britanci su rešili da ga "krste" sa Oskar. Mačak je ostao na brodu neko vreme, ili bolje rečeno dok ga 24. oktobra iste godine nije potopilo torpedo nemačke podmornice, piše Nacionalna geografija.
„HMS Kozak” pogodio je torpedo 24. oktobra, a brod je potonuo tri dana kasnije. Iako je 159 ljudi poginulo, Sem, odnosno Oskar je preživeo.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Tada je dobio zvanični nadimak – Nepotopivi Sem i prebačen je na nosač aviona „HMS Ark Rojal”. Ironično, upravo je ovaj nosač igrao ključnu ulogu u uništavanju Semovog prvog plutajućeg doma „Bizmarka”.
Ali, ovo nije bio kraj njegovih nedaća… Samo dan pošto se mačak ukrcao i „Ark Rojal” je potopljen. I - Sem je opet preživeo. Kada su ga pronašli, opisan je kao „besan, ali potpuno nepovređen”.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Ipak, ovo je bilo previše za i inače sujeverne mornare. Britanci su rešili da Sema „penzionišu” ili bar, jednom za svagda sklone sa mora. Prvo je živeo u kancelariji guvernera Gibraltara, a onda je poslat nazad u Veliku Britaniju gde je pronašao dom u kući jednog mornara u Belfastu, prenosi Politika.
Sem je živeo još punih 14 godina. Umro je 1955. godine. Bilo da je reč samo o „mornarskoj priči” ili se sve zbilo baš kako je opisano, portret „Oskar, mačak sa Bizmarka” i danas stoji u Nacionalnom pomorskom muzeju u Griniču.
Da li je u pitanju bila jedna ili više mačaka?
Spasavanje preživelih u trenutku potonuća Bizmarka bilo je brzo i ograničenih kapaciteta: britanski brodovi su žurili da napuste to područje iz straha od nemačkih podmornica. Oni tom prilikom nisu spasili čak ni sve preživele mornare, tako da je teško poverovati da su "potrošili" još malo vremena kako bi spasili mačku.
Kasnije priče o spasavanju mačke pojavile su se na osnovu onoga što su neki mornari ispričali o onome što su čuli od drugih kolega, a zbunjujuća je i činjenica što se šare sa crno-bele mačke ne poklapaju na svim fotografijama, piše Nacionalna geografija.
U nedostatku konkretnih dokaza, priča o "Nepotopivom Semu" je verovatno legenda poput mnogih drugih mornarskih priča - nastala da bi jedni drugima dali nadu u neizvesnom i opasnom vremenu.
BONUS VIDEO:
