Zavod za urgentnu medicinu grada Beograda, koji svi poznajemo kao Hitnu pomoć pored auto-puta, mora da bude u stanju da odgovori na zahteve za urgentnu pomoć svih 11 gradskih opština. Zgrada Hitne pomoći izgrađana je 1960. godine i od tada nije obnavljana. Vest je da već u martu počinje rekonstrukcija. Sve novo, biće i veće i bolje ali do tada će se snalaziti po starom.
Decenijama zaposleni u Hitnoj pomoći čekaju novu zgradu. Kada je ova građena, pre više od 60 godina, tu je radilo 150 ljudi, danas ih je više od 900. Imaju 120 vozila i garažu koja prokišnjava. Milan Neđić, načelnik Tehničke službe Hitne pomoći kaže da zaposleni nemaju adekvatne uslove – nemaju garderobu, nema dovoljno parking mesta, a kol-centar ne zadovoljava potrebe.
Garaža, radionica, perionica, kol-centar...
Radovi bi trebalo da počnu već u martu. Na mestu postojeće garaže gradiće se nova, 30 odsto veća, sa radionicom i perionicom, a na prvom spratu biće obrazovni centar. Dr Ivana Stefanović iz Hitne pomoći kaže da nijedan fakultet ne može da vas osposobi da radite u hitnoj pomoći.
"Znanje koje tamo steknete morate prvo ovde da uvežbate, da steknete veštine, pa tek onda da tako uvežbani izađete na teren. I sada zamislite da taj prostor bude mnogo veći, da bude sa jednom kontrolnom sobom gde ćete moći da snimate ekipu kako ona radi, a onda u jednoj prostoriji za brifing da oni vide sebe gde su pogrešili, kako su radili, tako danas rade najveći simulacioni centri na svetu", kaže dr Stefanović. Na drugom spratu biće kol-centar. Iz sadašnjeg skučenog prostora preseliće se u 120 kvadratnih metara.
"Mnogo je teško raditi u prijemno-trijažnom centru, mislim da je to najteži deo posla hitne pomoći, jer ne vidite pacijenta, ne znate ko je sagovornik, neko teško može da vam objasni. Skoro smo imali slučaj autistične osobe koja je predavala poziv za roditelja koji se srušio, zamislite koliko je teško tim ljudima koji sada nemaju svoj prostor nego sede jedni do drugih, na mnogo manje mesta", rekla je Stefanovićeva.
Za vreme rekonstrukcije, Hitna pomoć se neće seliti
Dok budu trajali radovi, Hitna pomoć se neće iseljavati. "Radilo bi se u tri faze. Dok se izvodi prva faza, mi ćemo biti u ovom delu, gde se sada nalazimo. To jeste složena priča, a mi se pripremamo da prođe što bezbolnije i da građani ne osete nikakve posledice tih radova", kaže Milan Neđić. Posao bi trebalo da bude završen za dve godine. Tada će celokupna služba Hitne pomoći imati tri puta veći prostor opremljen po svetskim standardima.
(RTS)
BONUS VIDEO:
