Naime, do danas nije saznao gde mu je sahranjen otac, niti je otkrio ko je čovek koji je sahranjen u očevoj grobnini, kao ni kako je tu dospeo. Kako je on istakao, ne želi ništa, sem pravde i naglašava da neće prestati s pokušajima da sazna istinu.

Šta se zapravo dogodilo?

Marko je na sahrani svoje majke, shvatio da u porodičnoj grobnici uopšte nije telo njegovog oca kao što je trebalo da bude.

Pričao Marku je objavljena 2019. godine, a on godinama unazad odbija da potpiše DNK analizu u kojoj se tvrdi da je pokojnik u porodičnoj grobnici njegov otac. Ekshumirano telo je bio krupni čovek od 120-130 kilograma, umotan u šatorsku suknju, sa debelim vunenim čarapama na nogama.

NJegov otac, mršav muškarac od pedesetak kilograma, sahranjen je u kovčegu sa kožnim cipelama. Postoje čak i fotografije sa sahrane. Marko više od 10 godina pokušava da otkrije ko je čovek kojeg su pronašli u grobu. Tvrdi da njegov otac nije nestao, već je doveden na groblje i sahranjen.

- Ja se ne osećam nikako. Ne želim ovo nikome. Ali ja samo želim pravdu. Ja sam napravljen budalom da ne znam gde sam sahranio oca, gde sam sahranio majku, da su mesta zamenjena. A to kod Marka Dujmovića ne prolazi. Jer moj otac nije nestao. Umro je u kući Jove Zastavnikovića, gde sam ja bio, i donet je na groblje i sahranjen - priča ljuti Marko Dujmović.

LJut je i Markov sestrić Goran Dujmović. Pita se kako niko ne zna šta se dogodilo.

- Nije čiča tražio tatu, ja nisam tražio dedu. Postavljam pitanje hrvatskoj javnosti i hrvatskim institucijama - ko je to telo konstitucije od 120 kila, čiji su ovo ostaci?' - pita Goran.

Ko je čovek koji je sahranjen u grob Markovog oca?

Državne institucije tvrde da su pronašle Markovog oca, a Marko godinama ponavlja da to nije on, da ga nije ni tražio i da leži tamo gde su ga sahranili.

- Zovem Dalibora Matanića da snimi film o Marku Dujmoviću. Marko Dujmović iz Dvora. Poreklo: bosanska posavima. Ima tri tate i dve mame - rekao je Marko. Ne znaju ko je osoba koju su zatekli kada su sahranjivali majku, ali su uvereni da to nije njen muž, odnosno otac i deda.

- Znam u šta sam sahranio svog dedu. Nisam ga sahranio u šatorskom krilu - kaže pokojnikov unuk Goran.

Radnja ove bizarne priče je Dvor na Uni, gradić čije fasade još pamte ratne vihore. Marko se tu doselio 1997. godine. Godinu dana kasnije, njegov otac umire. I to je početak onoga što njegov nećak naziva tragikomedijom.

Slike kao neosporivi dokazi

Na fotografijama koje je Goran Dujmović pokazao ekipi "Provjerenog", vidi se da je njegov pokojni deda srednjeg rasta, pothranjen zbog bolesti. Sahranjen je na lokalnom groblju. U to vreme nije postojala grobnica, već obična humka. Odlučili su da ukrase porodičnu grobnicu, pa su 2001. godine podigli spomenik. Marko je tada zauzeo i mesto sahrane za svoju majku, u istoj grobnici gde je sahranio svog oca.

Majka je umrla 2008. Porodica se okupila, trebalo je da počne sahrana.

- LJudi tamo normalno kopaju grob, a mog ujaka zovu telefonom, zovu ga da kopaju i idemo gore. Kažu ljudi 'imamo problem' - priča Goran.

- Naišli su na kovčeg. Našli su sanduk na 90 cm, a treba da iskopaju bar do 140 - kaže Marko Dujmović.

Radnici groblja su bili zbunjeni. Na nečemu što je izgledalo prazno, došli su do kovčega. Goran i Marko su odlučili da vide o čemu se radi i skinuli su gornji panel. "Nailazimo na sanduk u šatorskom vojnom krilu, koji je bio jako naduvan... Vidimo da je nešto jako naduvano. Čak smo sumnjali da se tamo nalaze dva tela. Toliko je to bilo", kaže Goran.

Marko je lopatom udario u šatorsko krilo, a ono se odbilo. Zatim su probili krilo, ali je počelo da ističe vreme pred sahranu. Rekli smo tim ljudima da ubace tanak sloj zemlje, da sahrane, a onda će stric pozvati policiju i dati zahtev za ekshumaciju, tvrdi Goran. Pošto je majku sahranio, sve je prijavio policiji. Godinu dana kasnije počinju ekshumacije na pravoslavnom groblju u Dvoru. U isto vreme dolaze na grob Markovih roditelja. Ispod majke pronalaze umotano telo.

- Kada ga je otvorio, rekao je: 'Uf, ovo je bio veliki, veliki čovek, 190-200 visok, 120-130 kg. Bože, glava i kosti su duplo veće od mog oca. Bela košulja sa dosta dugmadi, neka trenerka ispod, neka sivkasta, a na nogavicama su čarape, one šarene. Kod nas u Bosni smo to zvali priglavci. Moj otac je imao cipele - šokiran je Marko.

DNK analize - istina ili laž?

Kako pronađeno telo nije ličilo na njegovog oca, Marko negira da je to on. Procedura se nastavlja, bratu se uzima krv i analizira se da bi se DNK poklopio sa ostacima. Prvi put dolazi u komisiju i kažu da je DNK analizom utvrđeno da je u pitanju njegov otac. Na pitanje kako je tada reagovao, Marko kaže: "Moja reakcija je bila – to je tata dva".

Goran objašnjava da Marko nije ništa potpisao jer je bio siguran da nikoga nije zakopao u šatorsko krilo. U Upravi za pritvorena i nestala lica, koja je izvršila ekshumaciju, nisu hteli da se nađu pred kamerama. Poslali su zato dugačak odgovor u kome potvrđuju hronologiju događaja. Međutim, ne sumnjaju u ispravnost DNK analize koja je pokazala da je reč o Markovom ocu.

U odgovoru Ministarstva boračka pitanja navodi se da porodica nije prihvatila nalaze identifikacije.

- Imajući u vidu da ovaj predmet nije u delokrugu rada Uprave za nestala lica, ova Uprava će predložiti Komisiji izuzimanje iz evidencije ekshumiranih posmrtnih ostataka i isti će prijaviti nadležnom Županijskom sudu u g. Sisak - napisalo je ministarstvo. Institucije tvrde da je to njegov otac. Na osnovu izgleda ostataka, odeće i položaja sahrane, Marko ovo ne može da prihvati. Ponudili su mu da iskopa levu stranu grobnice, gde je sahranio oca, na šta je on pristao.

- Rekao sam, 'Da, gospodine, televizija će doći.' Čim sam pomenuo televiziju – ne može. NJegov odgovor je bio da ne može. Ekshumirano telo koje se nalazilo i prikazano 9. oktobra 2019. godine, znate li u čemu je razlika? Kao bicikl i kruzer na koji stane 2.000 ljudi - opisuje Marko za Dnevnik.hr.

Marko je drugi put odbio da potpiše da mu je to otac. Tvrdi da su mu sada pokazali neke treće posmrtne ostatke, ali bez prepoznatljive odeće i obuće u kojoj je sahranjen njegov otac. Crni humor je, kaže, najbolji način da se izbori sa ovom situacijom. Da to nije prijavio policiji, verovatno niko ne bi znao za telo.

(Stil Kurir, Dnevnik.hr)

BONUS VIDEO: