Neki bi rekli da je Mika Antić bio jedan od naših najboljih pesnika, dok ga drugi više cene, recimo, kao filmskog reditelja, međutim, svojatali su ga i najpoznatiji beogradski boemi.
Ali, gospodin iz čijeg pera su izašle najlepše rime ostao je upamćen, pre svega, kao vrsni umetnik kojeg je krasio nesvakidašnji talenat.
Otišao je sa ovoga sveta pre 37 godina, ali i danas žive njegovi stihovi, pesme i anegdote, pa se čini da je i Mika tu.
Miroslav je umro u bašti svoje kuće u Ulici Mihaila Babinke u Novom Sadu, baš na dan kad je primio Avnojevsku nagradu. U tom trenutku već je bio oboleo od raka vilice i hirurzi su mu odstranili deo jezika.
Pročitajte još
Činjenicu da više ne može da govori pesnik je teško podneo. Mnogo je pio i, skoro fanatično, slikao. Tada je nastao ciklus predivnih slika suncokreta "boje sunca" koju je Mika dobio mešajući oker sa zlatnim prahom.
I tako je Mika Antić umro sa zlatom na rukama! Pokušali su da mu ga skinu sa šaka, ali nisu uspeli.
Mika je ležao na odru dok su mu šake svetlucale kao u biblijskoj priči. Na onaj svet pesnik je otišao zlatnih ruku. Simblika koju je velikan definitivno i zaslužio.
Zahvaljujući svom neverovatnom liku i delu ostao je besmrtan, poput njegovih pesama.
(Stil)