NJujork tajms piše da bi nova železnička linija kroz Iran mogla biti ključna za ove ambicije.

Rusija planira da ove godine počne sa gradnjom 160 kilometara duge pruge vredne 1,7 milijardi dolara, koja bi je povezala sa iranskim lukama u Persijskom zalivu. To bi ruskoj robi omogućilo lakši pristup lukama kao što je Mumbaj, ali i destinacijama kao što su Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Pakistan i šire. Velika investicija je namenjena nadogradnji postojeće železničke mreže, čime bi Rusija kreditirala Iran sa 1,4 milijarde dolara, navodi NIT.

Plan Moskve je da ojača vezu preko Jermenije, Azerbejdžana i Irana i da ojača vezu sa Turskom. Nova pruga će skratiti vreme prevoza tereta od Sankt Peterburga do Mumbaja na samo deset dana, najavio je ruski predsednik Vladimir Putin. Sada prevoz na toj relaciji traje 30 do 45 dana. Ruski zvaničnici nazivaju prugu kroz Iran revolucionarnim projektom koji će konkurisati Sueckom kanalu.

U poređenju sa 2021, pre početka rata u februaru 2022, ruska trgovina sa Kinom porasla je za 61 odsto, na više od 240 milijardi dolara u 2023, prema zvaničnim podacima iz Pekinga. Trgovina Rusije sa Indijom dostigla je 65 milijardi dolara, što znači da je povećana četiri puta u odnosu na 2021. godinu, navodi NIT. Trgovina Rusije sa dve zemlje u 2023. premašila je predratnu trgovinu sa Evropskom unijom, koja je 2021. iznosila 282 milijarde dolara.

Nova pruga će povezivati dva iranska grada, Astaru i Rašt, povezujući linije između Irana i Azerbejdžana na severu, a zatim sa ruskom železničkom mrežom. Kada nove železničke veze budu završene 2028. godine, Rusija računa da će se njen transportni koridor sever-jug protezati 7.000 kilometara i tako će joj omogućiti da na zadovoljavajući način zaobiđe sankcije Zapada.

Rusija već značajno koristi trgovački put preko Kavkaza i Centralne Azije i preko Kaspijskog mora do Irana, prema podacima Lloids-a. Uprkos sankcijama, mnoga zapadna dobra i dalje se mogu kupiti u Rusiji. Jedan moskovski restoran tako nudi ostrige iz Francuske, dovezene avionom preko treće lokacije, a lanac delikatesa prodaje italijanske tartufe i francuski šampanjac, piše NIT. Ali Rusija se ozbiljno okrenula alternativama Zapadu.

Gagik Agađanjan, šef Apavena, najveće brodarske kompanije u Jermeniji, kaže da njegovi kamioni često prevoze robu široke potrošnje, koja dolazi železnicom iz gruzijskih crnomorskih luka, a zatim ih transportuje na sever u Rusiju. Osetljivija roba, pod zapadnim sankcijama, može da se šalje preko Irana. Iz iranskih luka roba može da putuje u Rusiju preko Kaspijskog mora. U 2023. godini, obim trgovine iranskom rutom porastao je za 38 odsto u odnosu na 2021. godinu, rekao je Andrej R. Belousov, zamenik premijera Rusije za ekonomiju.

Osim pruge kroz Iran, Rusija želi da obnovi i staru sovjetsku prugu koja je povezivala Moskvu sa Iranom i Turskom preko Jermenije i azerbejdžanske enklave Nahičevan. Ova pruga nije korišćena od početka 1990-ih, kada je izbio rat između Jermenije i Azerbejdžana. A sada je upitno da li se pruga može obnoviti zbog političkih tenzija. Azerbejdžan je za, ali postoji problem sa Jermenijom. Tokom sovjetske ere, prugu je kontrolisala azerbejdžanska železnica, što je Jermeniji danas neprihvatljivo. Jermenija je 2020. godine potpisala sporazum sa ruskom službom bezbednosti, ali je u međuvremenu Azerbejdžan preuzeo punu kontrolu nad pobunjeničkim regionom Nagorno-Karabah, a Rusi nisu pritekli u pomoć Jermenima. Sada Jermeni žele da kontrolišu sopstveni deo železnice.

Azerbejdžan je blizu da završi svoju deonicu pruge do Jermenije preko teritorija koje je okupirao pre rata 2020. Odatle pruga može ići ili kroz Jermeniju ili kroz Iran. Azerbejdžan se takođe nada da bi luka Baku mogla imati koristi od novog strateškog položaja zemlje, važnog za tranzit robe između Rusije i sveta.

(NJujork Tajms/Jutarnji list)

BONUS VIDEO: