Osobe koje su odrastale u nesigurnim, problematičnim ili haotičnim porodicama često osećaju nelagodu pri razgovoru o svojim iskustvima i nerado priznaju sve kroz šta su prošli.
Foto: Shutterstock
Ipak, postoje određene suptilne osobine koje često karakterišu odrasle osobe koje su proživljavale teško i nesrećno detinjstvo. Razumevanje ovih obrazaca ponašanja može vam pomoći da bolje shvatite i podržite sebe ili nekoga do koga vam je stalo.
Ovo su 10 najčešćih pokazatelja da su ljudi prošli kroz teško detinjstvo i vaspitanje.
1. Osećaju nelagodnost kada dobijaju komplimente
LJudi koji su odrasli uz roditelje koji ili nisu bili prisutni ili su ih kritikovali praktično za sve, često izrastaju u jedinke koje imaju probleme sa samopoštovanjem. Oni mogu da odrastu u ljude koji su isuviše kritični prema sebi ili u one koji imaju naviku da potkopavaju svoja dostignuća i/ili aspekte svoje ličnosti. Kao rezultat toga, oni neretko imaju ptoblem da prihvate pohvale ili komplimente, jer nisu navikli da ih dobijaju, prema studiji koja je objavljena u "Journal of Experimental Social Psychology".
Pročitajte još
2. Imaju pojačan osećaj odgovornosti
Prirodno je da se dete oslanja na svoje staratelje za pomoć i podršku dok odrasta i kreće se kroz život. Kada oni ne pružaju kontinuiranu podršku i često su odstuni, dete počinje da smišlja kako da uradi stvari samo. Vremenom, oni usvajaju deju da niko neće doći da im pomogne i da je na njima samima da preuzmu odgovornost za sve. Tako da čak i kada odrastu, mnogo godina kasnije, može da im bude teško da prihvate tuđu pomoć i najčešće se postavljaju u ulogu zaštitnika ili onog ko rešava probleme, jer misle da su tako bezbedni.
3. Trzaju se bez očiglednog razloga
Neko slučajno zalupi vratima - oni skaču sa stolice. Neko ih slučajno dodirne ili posegne za nečim što je u njihovoj blizini - oni se trzaju u iščekivanju. Neko je bučan i glasan ili blago podiže ton - oni se odmah trzaju. Ova suptilna ponašanja ukazuju na to da su hiper oprezni i osetljivi na spoljne faktore. LJudi koji su odrasli u nasilnim ili nestabilnim porodicama možda imaju preterano razvijene reakcije zbog situacija kojima su svedočili, pa su stalno u pripravnosti i očekuju da će ih snaći nekam opasnost.
4. Perfekcionisti su do te mere da im to šteti
Jedan od načina na koji neka deca nauče da se nose sa haotičnim životom u porodici jeste pokušaj da kontrolišu sve što mogu kako bi minimizirali nepredvidive situacije. Izbegavaju greške i napinju se kako bi postigli savršenstvo u svemu, jer podsvesno misle da će tako konačno zaslužiti naklonost njihovih staratelja ili da će ih sprečiti da ih odbacuju, kritikuju i "kažnjavaju". Kada je perfekcionizam ekstreman, njegovi efekti mogu da budu izrazito iscrpljujući, pokazalo je istraživanje Univerziteta "Northwestern".
5. Skloni su preteranom izvinjavanju
Kada nekoga dok je dete mnogo kritikuju i opominju, moguće je da će početi da na sebe gleda kao na osobu koja često pravi greške i ponaša se neodgovarajuće, jer neprestano sluša kako je nešto njegova krivica. Zbog toga bi kada odrastu mogli da steknu naviku da se prečesto i previše izvinjavaju, čak i kada je greška beznačajna ili kada ishod nije pod njihovom kontrolom.
6. Patološki se trude da ugode drugima
Prema magazinu "Medical News Today" ljudi koji se trude da ugode drugima jesu oni koji se trude da svi oko njih budu srećni, a često i na uštrb sopstvenih osećanja. Normalno je da želimo da nas drugi vole i da pokušavamo da ih usrećimo kako bismo došli do ljubavi. Ipak, za ljude koji su imali teško detinjstvo, njihova upornost u tome da udovolje drugima može da bude ono što stoji između njih i fizičkog i verbalnog zlostavljanja. Vrlo brzo uče da stavljaju potrebe, osećanja i sreću drugih ljudi ispred svojih sopstvenih kako bi "preživeli".
7. Teško stiču poverenje u druge ljude
Roditelji i staratelji su oni koji bi trebalo da budu vaše prvo utočište u životu. Ako oni dete neprestano iznevere, izdaju ili zlostavljaju, umesto da ga vole i brinu o njemu, to dovodi do sticanja nepoverenja prema svima drugima. Dete lako izrasta u odraslu osobu koja se teško približava ljudima, jer smatra da ako nekome veruje to povećava rizik od toga da bude povređena. Veoma se plaše da nekom drugom daju moć da ih povredi ili razočara.
8. Ne umeju da prihvate dobre stvari
Neki ljudi vrlo teško prihvataju usluge od drugih ljudi. Možda ćete uraditi nešto lepo za njih, a oni će dovesti u pitanje vaše namere jer ne mogu da poveruju da ste ljubazni prema njima tek tako. Ovo ponašanje može proizaći iz loših iskustava tokom detinjstva. Moguće je da su se susreli sa obrascem ponašanja u kome bi svaki put kada im se nešto dobro desi, obično usledilo nešto loše. Zato neretko izrastaju u skeptične osobe koje sumnjaju u tuđa dobra dela ili ponudu za pomoć.
9. Ostaju izrazito mirni u teškim situacijama
Kada iskrsne situacija u kojoj se većina ljudi izbezumi, upada u stres ili pokušava da što brže dođe do rešenja, oni lako mogu da ostanu mirni i sabranu. NJima nije teško da se distanciraju od situacije i zadrže bistre dok haos ne počne da jenjava. Iako ovo može da izgleda kao neverovatna karakteristika, ona bi mogla da ukaže na to da je osoba rano u životu navikla da "gasi požare", tako da njen mozak više ne registruje intenzitet stresnih situacija.
10. Lako se rasplaču tokom svađa
Ako su deca često prisustvovala sukobima u kući, koji su podrazumevali viku, dreku, uvrede ili čak i fizičko nasilje, jedino što su mogli da urade tada jeste da se uplaše i počnu da paniče i plaču. Taj nezdrav model ponašanja sukoba neretko ostaje prisutan i kada odrastu, pa su suze i osećaj beznadežnosti skoro uvek prisutni u njihovim svađama.
Još neke od karakteristika odraslih koji su imali nesrećno detinjstvo
Imaju super odbrambeni stav kad god im nešto zamerite, čak i kada je reč o sitnici
Neverovatno su osetljivi na emocije i reakcije drugih ljudi
Imaju prenaglašene reakcije kada pogreše i te reakcije nisu srazmerne njihovoj maloj greški
Neretko se šale na svoj račun ili na račun loših stvari koje im se dešavaju
Nemaju sopstvene stavove i procene i uglavnom se slažu sa mišljenjem većine
(Bolde)
