Sonja je bila u braku sa vlasnikom televizije "Pink", Željkom Mitrovićem, sa kojim ima dvoje dece, ćerku Sandru i sina Aleksandra. Ona je danas u odličnim odnosima sa svojim bivšim suprugom, ali i sa njegovom drugom ženom Milicom sa kojom Željko ima dve ćerke, Kristinu i Andreu.
Hani i Željko su se razveli 1994, a nepune tri godine kasnije, novinari "TV Novosti" su bili gosti u njenom domu gde je živela sa decom, majkom i bratom. Tu priču iz Sonjine kuće prenosimo u celosti:
"Dok smo zvonili na vrata Sonje Mitrović Hani, očekivali smo da će se iz stana čuti burna dečja graja i da će nam njeni mališani, Sandra i Saša, odmah radoznalo potrčati u susret. Ali, deca su još bila u obdaništu, a pevačica je, uz kafu, ćaskala sa svojim drugom Mikijem Panjkovićem, trenutno vrlo traženim frizerom koji se među pevačicama pročuo po uspešnoj nadogradnji kose.
Hani kaže da njena kuća nije uvek puna društva, kao kod ostalih ljudi sa estrade. Dolaze joj samo provereni prijatelji, kao što su Mina, Goca, Sonja, Branka, Karamela, Mira Jeremić i Sonja Rajković. No, pošto je u toku rada na nekom projektu mnogo vremena provodi sa saradnicima, često se usput i druži sa njima, kao sa Dejanom Abadićem ili Mikijem Panjkovićem.
- Bože, zašto dece još nema? - brižno se zapitala Hani.
Pročitajte još
Samo što je to rekla, u stan, kao tajfun, uleteše Sandra i Saša, praćeni Sonjinom mamom Nadom. I dok nam je Saša pokazivao lizalicu koju mu je kupila nana, Sandra je, kao da 'sto' godina nije bila kod kuće, poletela u Sonjino naručje, uzdahnula: 'Majko moja... majčice...', i počela da je grli i ljubi.
Onda su spazili razne đakonije na trpezarijskom stolu, pa nisu znali hoće li pre da piju sok, da jedu čokolade, ili da traže igračkice u 'kinder jajima' koja su munjevitom brzinom otvarali. Saši je, ipak, najinteresantniji bio novinarski diktafon, ali više od priče sa nama sviđalo mu se da pritiska dugmiće i da istražuje kako ta 'čudna' spravica radi. Pitamo ga da li ima devojku, a umesto njega, Sandra viče: 'Bravo, Sale, imaš devojku!' Saša joj odgovara:
- Pa eto ti, imam devojku. Zove se Lujsa. Ide sa mnom u vrtić, ali, sada nije tu.
Saša je još mali, ima samo tri godine, a petogodišnja pametnica Sandra priča nam da se Saletova omiljena vaspitačica zove Nada, kao njihova nana, a njena Dobrila.
- U školici najviše volim da se igram vuka i dece. Jedno dete je vuk, tepih je šuma, a parket ulica. Ono dete koje vuk poslednje uhvati je pobednik, al' ne dobija nagradu. Imam u vrtiću i dečka. Zove se Darko. Ja ću, kad porastem, da budem pevačica, i pevaću ovako kao mama: 'Otkiiini bejbeee... na moja gola ramena...'
Dok imitira majku, Sandra usput otvara 'kinder jaje', pa razočarano kaže: 'Uf, pa ovakvu igračku i sličicu već imam!' Istovremeno jede i čokoladu u obliku Deda Mraza i nastavlja pesmu: 'Prevariii noćas njuuu...'
Hani i njena mama Nada se samo pogledaše - otkud to da Sandra hoće da bude pevačica?! Ona voli i ume lepo da crta, za razliku od brata koji više dara ima za muziku, pesmu i igru, i voli sve što ima brz ritam, osim narodnjaka.
- Saša sve što se događa u kući referiše vaspitačici Nadi - priča Hani - a kad potroši sve istinite događaje, počne da izmišlja. Nedavno ga je upitala da li je negde putovao, a on je rekao da nije, zato što ujka mami više ne da da vozi jer ona, kada se 'uparkirava i ide u rikverc, udara autom u zgradu'. I ja dolazim u vrtić, vaspitačica mi priča kako su se svi smejali tome što lupam automobile, a ja nikad ni najmanji udes nisam imala! A kad je vaš fotoreporter prošli put bio sa jednom drugom novinarkom, izašao je da nas slika napolju, i odatle krenuo kući. Sandra ga je zbunjeno gledala kako odlazi, pa mu je dobacila: 'Ej, zaboravio si ženu kod nas!'
Ovi vragolasti mališani ni pet minuta ne mogu da izdrže jedno bez drugog. Kada Hani radi, o njima brine njena mama Nada, koja sa sinom Čedom živi u istoj zgradi. Gospođa Nada je pravnik (to je bio i Sonjin tata koji je umro pre dve godine) i odnedavno je u penziji. Kaže da nije klasična penzionerka. Vrlo je aktivna i stekli smo utisak da sa mnogo ljubavi brine o Sandri i Saši. Želi da im stvori radne navike, pa uvek, po povratku iz vrtića, traži da čuje pesmice koje su učili i da vidi Sandrine crteže. Deca stalno spominju tatu Željka, ponosno kažu da je on vlasnik TV 'Pink', i pričaju da, kad god ima vremena, dolazi da ih vidi ili zove telefonom. Često ih posećuju i njegovi roditelji, Milka i Dragan Mitrović, ili Hani sa decom odlazi kod njih, u Zemun. Saša ponovo dira diktafon, pa kaže: 'Auuu, pa to snima! Hoću da čujem šta smo plicali...'
Da bismo mogli na miru da razgovaramo sa Hani, njena mama odvodi Sandru i Sašu u svoj stan. Ali, već posle pet minuta, klinci se vraćaju trčeći, pa pravac u Sonjino naručje. 'Ja sam plak'o za mamicom...", kaže Saša ljubeći je.
Zapažamo da u stanu ima mnogo lepih cvetnih aranžmana. Nežno grleći sina i ćerku, Hani priča:
- Još nisam stan uredila onako kako želim. Ne volim stilski nameštaj, niti imam mogućnosti da ga kupujem. Imam stvari modernog dizajna i vedrih boja, koje se lako održavaju. Ovde je sve podređeno normalnom životu i tome da deca bezbrižno i komotno mogu da rastu. Kao i ostali klinci, opsednuti su videom, crtaćima, doživljajima iz vrtića i igranjem ispred zgrade. Drago mi je da nisu starmala deca kakvu često viđam, i što zaista umeju da se igraju. Moja mama i ja navikle smo ih na to da im se, pred spavanje, čitaju priče, pa znaju i za Crvenkapu, i za Pepeljugu, i za Diznijeve filmove na kojima smo moj brat Čeda i ja odrastali, a koji su neuporedivo lepši od ovih savremenih.
Dok Hani priča da voli da obavlja sve kućne poslove, osim peglanja, Saša primećuje da je vreme za crtaće, juri u sobu, 'pali' televizor, pa zove i sestru: 'Sandrice... crtaćiii!' Hani nastavlja priču tamo gde je stala, pa kaže da mnogo voli da kuva i da, uz dobru organizaciju vremena, stiže da bude i brižna majka, i dobra domaćica, i pevačica. Naravno, njenu publiku interesuje i kada će snimiti novu ploču. Sada je, veli, u fazi prikupljanja pesama. Ostaće verna pop muzici i svom prepoznatljivom stilu, ali ne želi da se vezuje za autore. Ne 'pati' od toga da joj ploču rade najzvučnija kompozitorska imena, već joj je važno da pronađe pesme koje joj se dopadaju i koje će otpevati punim srcem. Za sada, zna samo to da će aranžmane ponovo raditi Dejan Abadić, a trenutno traži i izdavača koji će joj ponuditi najbolje uslove.
- Zbog poslednje ploče sam srećna jer je publika odlično prihvatila pesme, ali nisam zadovoljna, zato što je diskografska kuća nije dovoljno marketinški ispratila. Tako su se pesme 'Kocka od šećera', 'Reci čija sam' i ostale, same izborile za to da postanu hitovi.
Sati provedeni sa Hani i njenom decom proleteli su nam kao minuti. Da ne bismo, kao u dolasku, lutali po Konjarniku, ljubazna domaćica zove brata Čedu da dođe da nas isprati i da nam pokaže put. Saša, držeći u rukama plastični kamion, dobacuje majci: 'Splemi kupatilo, 'ocu da se bućkam...', i polazi napolje, sa nama i ujakom. Sandra leži potrbuške između hodnika i sobe, okružena mnoštvom blokova i bojica, crta i hvali nam se: 'Sutra ću da se ispišem iz školiceee...!' A Hani ne zna hoće li pre da isprati nas, da dočeka gošću koja je upravo stigla, ili da sini spremi kadu punu pene za kupanje."
* Nportal.rs zbog vas daje novi život tekstovima iz bogate novinske arhive "Novosti", a ovaj članak je izašao u "Saboru", 6. januara 1997. *