Život u četiri zida pesnikinje Emili Dikinson

Emili Dikinson, pesnikinja koja je živela u 19. veku, jedna je od najznačajnijih i najuticajnijih figura američke književnosti. Eksperimentisala je sa formom i stilom, te su njeni stihovi obično bili kratki, ali puni emotivnog naboja i dubokih misli. Ponosno je nosila titulu najoriginalnijeg autora, ali njen privatni život je ostavljao bez tekst.

Foto: Vikipedija

Odrastanje u samoći

Rođena je 10. decembar 1830. godine u Ahmerstu, ali je najveći deo svoje mladosti provela u kući neprestano čitajući knjige i pišući pesme.

Godinu dana se školovala na Akademiji u Amherstu učeći botaniku i druge prirodne nauke, potom je kratkotrajno pohađala Maunt Holjok koledž, da bi se 1850. potpuno povukla iz javnog života u svoju porodični dom. Nakon toga, sa ljudima je komunicirala isključivo preko pisama.

Za života Emili Dikinson je objavila samo 10 pesama i jedno pismo. Po želji pesnikinje, nakon njene smrti sestra joj je spalila pisma, ali je sačuvala 40 svezaka sa preko 1000 pesama u rukopisu od kojih mnoge nisu bile završene.

Foto: Vikipedija

Zabranjena ljubav

NJenu ljubav prema samoći neki smatraju patološkom a drugi romantičnom. Međutim, kako se decenijama spekulisalo u javnosti, najverovatnije je da se osamila zbog nesrećne ljubavi prema svešteniku Čarlsu Vadsvortu, ali postoje pretpostavke da je to uradila zbog nedopuštene ljubavi prema bratovljevoj supruzi i neslaganja sa ocem. Bilo je pojedinaca koji su tvrdili da je patila od agorafobije, istaknuto je na Wikipediji.

Strast prema cveću

U osami je gajila cveće, a herbarijum je počela da popunjava još u detinjstvu. NJena kolekcija suvog cveća sadrži preko 400 vrsta. U 38. godini života prestala je da ide u crkvu "delom i zato što je pronašla lični raj u svojim vrtovima".

Poseban način oblačenja

Razvila je sklonost ka beloj odeći i postala poznata po svojoj nevoljnosti da pozdravi goste, ili da kasnije u životu napusti svoju spavaću sobu. Dikinson se nikada nije udala, a većina prijateljstava između nje i drugih bila je isključivo zasnovana na korespondenciji.

Umrla je u 56. godini života, 15. maja 1886. godine, a velik broj njenih pesama otkriven je tek nakon njene smrti. Prva zbirka pesama objavljena je već 1890. godine, ali bila je uveliko modifikovana kako bi se zadovoljila ukus tog doba. NJene su pesme od tada objavljivane mnogo puta, ali u svom originalnom obliku su obelodanjene tek 1998. godine. Za autorku ovakvog kalibra, tako nešto bi trebalo da bude nedopustivo, smatraju stručnjaci, naglašavajući da je svoju pesničku slavu dostigla kako je i živela – skromno i tiho.

Stil